Дело

390 Д Е Л 0 Од тог ианзонстичког и пирозоистичког мишљења о животзг разликују се назори Сократа, Платона н Аристотела. Њихови назори могу се тиме окарактерисати што је по њима материја (тело) биљака и животиња па и човека пије саио живо него буде ожпвљено. Платонов Сократ каже у Федону, да је човечје тело само дотле живо, док је везано са психоМ. Растење, стварање свог облика, кретање, осећање, мишљење није везано за фпзиолошке иојаве тела него за нсиху. По Платонову мишљењу иостоји психа пре и после снајања с телом а тело је само дотле живо, док је спојено са исихом. Карактеристпчно је за то нсихистпчко схватање, да је оно потисло назоре, по којима би тело као материјални систем било живо и да оно као материјални систем живот ствара, има живота. Тело ио, психизму Платонову, бива оживљено, пасивно задахнуто животом и има живота само дотле док има и пспхе. Пспха је као услов мишљења, не телесна, и матернална, ненросторна и нсте је природе као и идеје. Будућп да је нсиха и просторна и непросторна у исто време, то она има неко треће бивање (voivov ovoiag eldog) између само нросторне материје п само неиросторног пдејног света. Биће психе је мешавпна овпх двеју врста бивствовања. Психа нпје снага делања него моћ бивзња. Она је у почетнпм стадијима живих бнћа нешто невидљиво, која самом својом експстепцијом влада кретањем материје п уређује. По мпшљењу Аристотелову нотребно је да се материјална мешавина може хранити, расти и множити и имати облик какве животиње или биљке, да организам има неку силу за самосвојно стварање облика, неку снагу организаци.је илн, по Аристотелу прву ентелехију (лоојтт] švTehš%eia). Кад тело организма у стварању форме папредује, тад upeлази прва ентелехија у другу и показује се као готов облнк живог бића. Прва ентелехија пнје иишта друго до нама непознати облик живих бића за време психичних појава. Као што прва ннтелехија кад пређе у другу и постаие облик или форма тако исто ирелази психа растења у .видљиво растење. У сну имамо психу мишљења, осећаја и нрестава као прву ентелехију у будном стању; мисли, осећаје и преставе јесу друга ентелехија.