Дело

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА — СВРШЕТАК IV Штампарије у Хрватској. Хрватска је била, као јт данас, персонална унија, те за оснивање штампарија у њој, није било потребно тражити дозволу од угарске владе. С тога видимо да се у Сењу оснива штампарија још 1505 године. Ту штампарију уредпо је неки Гргур, млетачки ученик а на позпв п уз припомоћ сењског викара Петра. Књиге у њој штампане су глагољицом. Друга штампарија основана је године 1531 на Ријеци, у кући модрушког бискупа Кожпћа. Штампала је црквене књиге глагољицом а радила су два талијана Думинка и Бартула. По смрти бискуповој 1535 штампарије је нестало. Кнез Јулије Н. Зрињски, као год готовп и сви тадањи великаши хрватски, био је националиста а присталица и велики пропагатор Лутеровог учења, помоћу кога су мислили, Хрвати и Словенцп, да ће се емонцпповати од Аустрије. Да би пропаганду успешније вршио, он уреди 1570 год. штампарију у Педелишћу близу Вараждина. Ту је штампао прво хрватски превод Новога Завета од архиђакона М. Бучића. Али како је Бучић био присталица Лутеров, то све књиге буду спаљене. II ако су књиге биле спаљене и слагачи гоњени, ипак налазимо где штампарија 1574 год. штампа превод угарског законика: „Fripartitum opus jurus consuetudinari“. Мисли ce да je после тога штампарија пренета у Вараждин, где је се доцније спојила са штампаријом Сангила, која и данас постоји.