Дело

394 Д Е Л О Свако по наговору Зрињског, штампарија, коју је основао Иван Емануел у Љубљани 1575 год. пренета је 1582 године у Вараждин. У њо.ј је штампана Хроника Антона Врамеца. Како је и оп нагињао протестантпма, то му се деси да баш кад се спремао да наштампа Св. Писмо, буде му наређено да се сели из земље. Он пресели штампарију у Гисинген а за тим у Monuorokerek. Али године 1587 видимо га опет у Вараждину, где је остао све до 1595, када опет оде, вероватно у Угарску, где је и умро. Као што се види, прво место у Хрватској које је добнло штампарију ннје Загреб, баш исто онако, као што ни Београд у Србији тнме неможе да се похвали. Прва штампарија у Загребу оспована је тек 1690 год. Њу је основао Павле Ритер Витезовић. Да је основана баш 1690 год. а не 1700 г., као што неки тврде, сведочи нам књнга: „Ches scovicha Pavla srtolne czerkve Zagrebachke kanonika i kantora Saloszton govorenie nad pokopom gospođina Jmbricha kneza Erdođya. U Zagrebu 1690 год.“, која je као што ce впди штампана 1690 године.1 Вредно је забележитп да је Вптезовпћ старином Немац (матп му је Српкиња) и да је као младић у Белгпји изучавао штампарске вештпне. Године 1690 вратио се из туђине н отворпо штамиарију у Загребу, а већ 1691 годнне изабран је за жупапа Радио је на уједначењу иравописа и ирепоручивао да се узме чески. Доцније је напустио Загреб и отишао у Беч где 1715 године и умре. Колико му ie времена радила и када је престала његова штампарија незна се, али се зна, да је положај жупана и властелипа доста донринео да му штампарија успешно ради. За Внтезовићем отворио је у Загребу штампарпју Бартоломеј Палос. Незна се које годпне. Љу је 1720 године наследио Вајцт и држао је до 1768 године. Да би сузбилп ширење и паралелпсалп рад протестаната католици су довели језуите. Овн одмах увпде да тнме што пишу народним језиком, те су приступачнијп народу, протестанти врше успешно своју пропаганду. За то одлуче да п они пишу народним језиком. Но да би те своје књнге, које су биле већином преводи са талијанског, пмали где штампати, моралн су ii Једпа књпга: „Tabulae peregrinationis Divi Pauli Zagrabiae 1527“, говори да у Загребу постајала штампарија, још 1527. Али се за њу ипшта више незна. [Šulek стр. 136].