Дело

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 395 • • се постарати за штампарију. С тога даду потребан новац некоме Виљему Весељиу, те он 1738 године отвори штампарију у једном језуитском манастиру крај цркве Св. Катарине. У њој су шт^ргтбне књпге готово само за њпхову пропаганду. Године 1753 основао је у Загребу штампарију Антун Рајнер. Године 1764 Фрањо Ксавер Герањшег а године 1770 заузимањем бискупа Ивана Пакшића буде основана бискупска штампарија, коју сместеу бискупов дворац. Ваља напоменути да тада, готово у исто време када је Каливода предлагао митрополиту Ненадовићу подизање фабрике за хартију, и овде, у Загребу, живо се радило на оснивању фабрике за хартију. Године 1768 оснује штампарију Антун Јандера и држао је све до год. 1773. Тада је узме његов пословођа Карло Кочеке и држао је до 1788 године. Шта је даље и са њом било незна се. Године 1776 отвори штампариј/ Ивап Иовосел. Ова је штампарија 1815 годнне штампала и немачки лист: „Agramer Theater Journal" а 1825 године престала да радн. Прва штампарија отворена у Загребу 19. века, била је штампарија Јосифа Роси 1826 године; друга је отворена исте (1826) годпне од Фрање Жупана. 57право, он је откуппо Росијеву па је обновио и прошприо колико је за оно време било највише могућно. Ту је штампана: „Luna, Agramer Zeit. Schrift“, данашњп „Agramer Zeituug", у којима су тридесетих годпне излазиле и Гајеве песме на хрватском. Штампарпја је добила 1840 године и словоливиицу. Уређена је била у главном за израду дела, те се према томе и бро.ј слагача у њој мењао. Централизаторска и германизаторска нолнтика Јосифа II учинила је да се међу Хрватима н Србпма јави покрет, корпстан но једне и по друго, назван: Илирски Покрет. Душа тога покрета, човек свога времена, био је ЈБудевит Гај. Он је впдео, да му је родни крај раздељен, зато му је прва брига била буђење Хрвата и стварање заједнице међу Хрватпма и Србима. Због тога је писао и једну расправу о правопису. Но цео тај покрет без штампарије неда се ни замислити. Хрвати чак веле: „да није тога покрета било, данас наша штампарска вештина неби.ни бпла на овом степену, на коме се у истини налази".1 Тада, када су сем сиротиње сви говорили немачки и Lima ii А. Krbavac: Hrvat. tip. đruštvo етр. 17.