Дело

396 Д Е Л О Agramer Zeitung Schrift“ беху новиие Хрватске. Годнне 183-t усие Гај да добије дозволу за издавање новина на народном језику, а нреко којих he се покрет водпти. Beh 1835 он издаје: Novine horvatzke и њихов недељни додатак: Danicza horvatzka, slavozka i dalmatinzka. У њима ce пспочетка писало кајкавски и штокавеки а крајем 1835 паиутта кајкавскп. Језнк и правопис којим се сад писало доби пме илирског.1 Новине пак добише назив: Horvatzke narodne novine, а Даница: Danicza ilirska. Када је име илир забрањено, Даница доби опет трп имена и задржа пх до седамдесетих година, докле је и изалазила; а новине под старим именом Narodne novine излазе и данас као службени лист хрватске владе. Оба листа Гај је иочео да штампа у штампарији Жуиановој. Дошавши у сукоб са жуианом, реши се да отвори сам штампарију. Стога отиде у Праг, п у заводу Тотлиба Хозе упућивао се у штампарској вештини два месеца. Потом се вратп у Загреб поневши са собом све што је потребно за једну добро уређену штампарију.i 2 Чак је иовео и 8 слагача и једног машинисту, и ако су слагачи из Жуианове штампарије билн спремпи да дођу код њега да раде. Није без интереса напоменути да су оних осам слагача бнлп Немцп и да је он вазда, за штампарију једног чпсто националног покрета, употребљавао странце — п то специјално Немце — ма да је било доцније момената кад су код њега одлазили и радници из београдских штампарија. Штамиарија је основана у Д.угој ул. бр. 32 иа првом снрату са леве стране улаза и то год. 1835 а не 1837 год. (као што за ову штампарију некп тврде). Како је Гај добио иовластицу од Цара то је штампарија носила назив: Краљевска иовлашћена илирска народна штампарија д-р Људевита Гаја. Годнне 1856 купио је Гај и Жупанову штампарпју те је 1860 год. његова штамарија нмала до 25 слагача. Али после тога, услед нових штампарија она оиада. i Да се ориентишу у овоме за многе новоме правопису и језику, врло је корисно послужио рад филолога В. Бабукића: Osnovi slovnice slavjanskog narječja ilirskoga. а Гај je добио штампарију, (свакако једну количину ћирилице), од Србије. [в. Вукову нреписку књ. IV стр. 514]. Год. 1871 дага је из држ. штампарпје н Каравелову штампарија, теје са њоме у Букурешту штамиао лист „Свобода" [Cpu. Књ. Гласнпк књ. 24 стр. 442 п 444).