Дело

IICTOPIIJA СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 397 'Л¥После 1848 год. настаје крути Бахов систем. У то доба политИчке стеге настаје стваран, научан рад, више спремања и рада, а мање певања и фразнрања. Долази 1859 год. и пораз ко^-Мађанте и Солферина н са овим и иреокрет у целокупној политици Аустро-Угарске. 20-ог октобра 1860 год. објављује се Октобарска диплома. Тада настаје и јављање многих штампарија, како у Загребу тако н по унутрашњости. Све оне већином и данас постоје. Нарочпто после народног отпора 1903 год. после пада реакцпонарног закона о штампи којим се за све полит. листове тражпла кауција, — штампарска вештина коракнула је, а број штамиарија јако се повећао. Њпх данас има у четрдесет места и достижу број 102, не рачунајући ту слободни град Фујуму. Од тога броја долазп на Загреб 28, Осек 9, Земун 4 а 65 на остала места. У тим штампаријама раде 423 помоћника (слагача, ливца, машиниста и др.) а свега раћупајући ту п шегрте и остале помоћнике 936 особа. Но тај број, нарочито слагача, морао би да буде много већи, да се у Хрватској не користе најновијим проналасцима техничким за штампарску вештипу, те данас има 29 машина слагачица, од којпх свака замењује 5—6 слагача. Од њих су 22 система „Линотии“ једна „Типограф" а остале шест су изналазак иоследњих дана — „Монолин“, лију и слажу поједпначна слова, те се могу погрешке исправити као при ручном слогу. Брзотисних машина има 102, двописних 5, свега 217. Плате раденика како у Загребу тако и у другим местима већином су (88,8%) регулисане тарифом.1 V Штампарије у Црној Гори. Говорећи о првим српским штампаријама ми смо још у почетку овога рада изнели како је 1493 год. установљена прва српска штампарија у Црној Гори.i 2 Ко би желео да се упозпа % i Прва тарпфа заведена је п обострано потппсапа још 1837 године у Гајевој штампарпјп. ‘г 0 томе да ла је прва штампарпја била на Ободу пли на Цетпњу, постоје подвојена мигаљења. Докле једни, не потврђујућп то никаквим јачим аргументима, тврде да је била на Ободу, дотле други доказују, да је била на Цетвњу. [Впдп Прославну Споменпцу ободске штамнарпје п студпју Плариона Руварца „Глас Академије Наука“ књ. XL],