Дело

398 Д Е Л 0 боље и да дозна шта више о овој штампарији наћп ће то у студији ЈБубомира Стојановића „Старе српске штампарије“ (стр. 6—12). Ми ћемо наш ранији говор о њој допунити само тиме: да је лепота слова, парочито пницијала, и остала техника ове штамнарпје била савршена. Шта је са њоме било не зна се. Мпсли се да је иосле свог одласка са Цетиња пренео Ђурђе у Млетке. Од тада на све до тридесетих година прошлога века Црна Гора је била без штамнарије. Ii требало је да прође читавих 340 година од осннвања прве српске штампарије па да се на Цетињу понова ноднгне нова штампарија. II ако је Црна Гора била у повољнијим политичким нриликама него Србија, јер је била слободна, п ако је имала владаре гоји су се бавили писањем, па чак и израдом закона, пнак она није имала школа све до ирвих десетина XIX века. Тридесетнх година, када су се у Србији у велико отварале школе Црна Гора добила је тек своју прв.у школу. Њу је на Цетињу отворио 1834 године наш велики песник, владнка и госнодар Црне Горе Петар Петровић Његош. У то.ј малој школи учило се из разних крајева Црне Горе 30 ђака у читању, писању, рачунању, свештеној историји и српској граматици. Те нсте године владика Петар Петровић Његош добавпо је и уредио на Цетињу штампарију. Око подизања цетињске штампарије има врло велике заслуге Вук Караџпћ, који се тада бавио на Цетињу н услед тога мн готово све податке око њеног оспивања налазимо у заосталој Вуковој преписцп са Димитри.јем Владисављевнћем, „српским народним учитељем при црквн св. оца Спиридона у Трсту“, са Мартином Хамуљаком и Дим. Милаковићем „народнпм секретаром“, коме је како изгледа бпло поверепо старање о штампарији и њеном даљем уређењу. ВукДе при оснивању штампарнје био толнко ангажован, да изгледа, као да је штампарија дошла на његово нме а не за државу црногорску.1 Оснпвање штампарије у Црној Гори било је мало друкчнје него у Србији. Јер док су се за Српску Државну Шгамнарију набавиле матрице, довеџшц мајстори н у Београд ливена слова, дотле су за штамиарију на Цетпњу набављена слова, без словоливнице. Поруџ1 За слова, која су слупајно заостала, даје фактор Карло Кпоп Хамуљаку оваку ноту (10 нов, 1835): „Прпликом мерења слова непажњом је изостало 3V2 овпх дупли цоцеро цпфара о припадају Вуку Караупћу".