Дело

* V ЦСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 399 бинЈ^слова извршио је сам Вук Караџић код Краљ. Универзитетске Штампарије у Будиму и дао као капару 200 фор.1 Мало д&*нПје послато је Химуљаку преко Владисављевића још 370 фор. да их да, као друго аконто, за поручена слова.1 2 Хамуљак је пак писао Вуку да треба да спреми сав новац јер ако нема новаца, неће успети сва његова наваљивања и ствар ће се само задржати. ^з то му је нзводио приближан рачун, по коме ће слова коштати 1.500 фор. Но, како је Вук дао свега 570 фор. то „може слободно да пошље још 930 фор.“. У исто време јавља му да ће му ускоро послати мител са припадајућим му цифрама у Трст преко Беча. Слова мора послати поеко Беча јер „Миловук каже за сада нема друкчије прилике, морало би се дуже времена чекати и да се опет човек брине да роба није негде заостала на путу, да дуже лежи; овако пак преко Беча иде брзо“. Експедицију ће извршити сам и о томе известити како бечког писмоношу (Kaselbauer) тако п Владисављевића, који ће их даље испослати.3 II заиста, већ 28 септембра 1834 год. пише Хамуљак Вуку да је 24 истог месеца примио 442 н мптла у вредности 411 фор. и 33А кр., упакованпх у четири сандучета са марком Н. W. 1—2, 3 и 4; а идућег дана 115 н гармонда, у вредности 138 фор., упакованих у сандуче Н. W. 5. Он је свих пет предао трговачкој кући Браћа Халбауер да их правим путем, (не преко Беча), испошљу за Црну Гору, а под условима који су имали да се изложе у товарном листу. Том приликом Хамуљак је извео Вуку рачун по којем, пошто се одбије 549 фор. и 33Д кр. (колико коштају те две врсте слова), остаје још за исплату поруџбпне свега 20 фор. и 567-i кр. С тога, да се рад неби прекидао и да би и остале поруџбине биле што пре готове, он се нашао побуђен да за Вуков рачун да 200 фор. каси штампарије. На тај начнн се налази код штампарије 220 фор. и 56Vi кр. као аконто, услед чега се он нада да ће још у току исте недеље добити цпцеро, који кошта 204 фор. На крају писма по1 Вукова Преписка IV кљ. стр. 333. 2 Ibid. V стр. 328. 3 Вукова Преппска књ. V, стр. 329. Из овога писма види се даје била нека несуглаеица око пзливања цпфара. Тражено је да се мптел цифре лију на цицеро кегл, јер су нм онако изгледале велике; а после, п због њпхове количине.