Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 449 • • нити страсти којом би се оправдавали за бол што га задајемо другима? Али зашто? Али зашто? ¥ Ј? — Зато што нам не остаје ништа друго, Марија — рене он очајнички. — Зар нам, Марко, одиста не остаје ништа друго — узвикну она кршећи руке. — Одиста, Марија: ништа друго. — А онај јадник у Риму? Онај несрећни Емилио ? Шта је Богу згрешио он, да буде онако несрећан? И зашто морам ја бити она која га је унесрећила? Јадник, јадник! — узвикну она, и, покривши лице рукама, стаде јецати али без суза. — Жали га, рече Марко Фиоре. — Морамо га жалити. Он је несрећан човек. — Он ће ме клети! Клеће ме! — У праву је да те куне; али и није у праву. Кад је реч о љубави, Марија, сви су у нраву, и нис.у сви у праву. — А Виторија? Виторија? Несрећна Виторија? Шта ће бити с њом? Шта ће она рећи о теби? Шта ће рећи о мени? Ох, Марко, помисли, помисли, како је то ужасна ствар. — Она ће нас клети, нема сумње — одговори Марко Фиоре веома тужно. — Биће, као и Емилио, у праву да нас куне, али кад је реч о љубавп неће битц у праву. — Ко ће утешити Виторију, Марко? — Ја сам покушао да је утешим; она је моју утеху с презрењем одбила. Као и сви они који су неограничени у својим жељама, који премного изискују од живота, Виторија је пожњела само разочарање и јед. — Ти си јој био све обећао! — Ја сам јој све понудио; она је све одбила. Оно што је она тражила, нисам јој могао дати, нећу јој никада моћи дапц и никада је више нећу видетп. — Ко ће утешити Емилија? Ко ће му дати снаге? — Човек је: заборавиће те. — А Виторија? А Виторија? — Њој ће вера много помоћи. Заборавиће ме! — Емилио и Виторија очекивали су нешто друго од нас, од живота! — Нисам ја крив, ниси ни ти крива; или ако смо криви, криви смо само што смо се волели. — Ох, Боже мој! Боже мој! — јадиковалаје онајецајући. Дело, књ. 61. 29