Дело

450 Д Е Л 0 — Не остаје нам нншта, Марија, до да живимо заједно до смрти — рече он и опет бескрајно тужно. — Зар ништа друго? Ништа друго? Када бисмо још једном огледалп? Када бисмо покушали да се вратпмо тамо? — И глас је био очајан као што је био очајан и предлог. — Шта ћеш још да покушаваш, Марија? — упита је он снуждено. — Зар хоћеш да одеш к свом мужу који те воли и мрзп? Зар хоћеш да му се предаш, грозећи се онога што чиниш, грозећи се, велим, јер те познајем? Или хоћеш зар да у његовој кућп живиш као туђин, као душманин ? Хоћеш зар, ако му се подаш, да жпвиш као куртизанка, коју он плаћа и презире? Хоћеш ли, ако му се не даш, да живиш у паклу? Сутра ће те он презрети, и ти ћеш морати наново да побегнеш или да будеш љубазница Ђана Проване, па онда другог неког Ђана Проване, и све тако даље, падајући у порок, да би гек нешто учинила са својим животом... — Нећу, нећу! — узвикну она, гнушајући се. — А шта могу ја покушати с Виторијом? Зар да се вратим тамо и да паднем пред ноге својој жени, претварајући се да је волим страшћу које не осећам? Зар да одигравам комедију ја који тако силно презирем лаж? Бих ли могао ја икада, икада, загрлити своју жену као тебе? 0, она то зна; она то разуме или види, и зар не би одмах опазила да је лажем, да је варам! Знаш ли да сам јој одвратан ? Знаш ли да она неће за мене да зна ни као за мужа, ни као за друга, ни као за пријатеља? Знаш ли да би она била рада, дајој ја будем драган? Могу ли ја бити Виторијип драган, Марија? Не могу, ти то знаш, не могу! И када бих отишао у Рим, када бих се опет вратио у Фиореов дом, само бих још више унесрећио Виторију; и онда ми, у очајању, не би остало ништа друго него да се предам расиусном животу. Ти не можеш желети смрт свом достојанству, Марија, нити ја смрт својој части. — Тако је, тако је! — узвикну она и завали се на наслон од клупе, као да се онесвеснула. — Не бој се, Марија, не бој се! — тешио ју је он умилннм гласом. Дубока тишина, дубок сутон, неисказана осама окружаваше их у тој суморној шуми. — А зар не бисмо могли ићи свако својим путем, као што смо ишли до јуче? — упита она слабим гласом.