Дело

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 4а Хориаент ваших очију даљи је од хоризонта ваше мисли, о ви крат^орши, краткомисаони. Зато сте ви толико и преплашени пред сваком ноћном буром, јер вам се оне нрво очима показују, па онда тек мислима, а очи је лакше заплашити него мисли. Чим се сунце на хоризонту покаже ви говорите: сад видимо све. Но зашто не пред-видите? Зашто не видите пре него што погледате? Зашто мисао ваша не ходи без престанка у пратњи сунца, за кога нема ни истока ни запада? Зашто немате свога сталног посланика на двору цара-сунца? Тад би очи ваше биле припремљене, предупређене, обавештене и ништа их на њихову хоризонту не би могло заплашити, и до потпуног помрачења унизити. Или: Зашто душу вашу нисте очистили, проветрили и раширили да би бар један зрак смео у њој заноћити? Тад душа ваша не би ноћивала у потпуној тами, и срце ваше тад не би било растрзано од чудовишта мрака. Зашто, о ви, који све видите осим себе? Зашто вам се ваше подневне мисли не нађу у помоћи у вашој поноћној невољи Зато — ја да вам кажем зашто — зато што се ваше мисли и у подне налазе у поноћној тами. Очи и језик ваш не даду мислима вашим да у подне изађу на сунце и посунчају се. Не жалите се на сунце, браћо моја, но угледајте се на њега. Погледајте с каком љубављу и с каким стрпљењем оно жури, да зло, учињено ноћном буром, окрене на добро. Гле, како оно зажиже нов живот у мртвим телима, и како зида ново здање на рушевинама старог. Не стојте, но помозите му. Оно не тражи ваше помоћи, оно је само довољно за живот и зидање, за оживљавање и презиђивање, — но помозите му, не због негове потребитости но због ваше, — из егоизма помозите му. Оживљујте и презиђујте разрушени ноћном буром свет око вас и у вама. Тај егоизам помоћи ће вам да живите. Не бројте ваше дане по белим длакама на глави но по виђеним и искоришћеним ноћним бурама. Од једне ноћне буре сва коса може да обели, — по чему ћете онда бројати дане своје, ако не по ноћним бурама? Осветлите ноћне буре, и нећете их се бојати. Не кидајте никад савез са сунцем, драга браћо, и ноћне вам буре неће бити страшне. Тако ја рекох браћи својој, мали мрави, и рекавши то видех, где се лице њихово одврати од рушевина и смрти, ведро и надеждно, подиже к сунцу. 0 јадни, малобројни мали мрави, како збу-