Дело

42 Д Е Л 0 ЈБудп стоје скрштених руку над својим умрлим и говоре с горчином: — Нама је жао на сунце, што нам раније није у номоћ притекло. — Зашто жалите на сунце? рекох им ја. Зар је вама то прва ноћна бура као кратковечним мравима? Мрави доживљују само једну таку буру у животу, ви их морате доживети много, јер су и дани ваши многи. Није одоцнило сунце, браћо моја; ни раније ни доцније није могло оно доћи, но онда кад је настао час његов. Не жалите на ово велико сунце, које сад тако тпхо над вашим мртвацима сија. Жалите на себе, што сви удари ноћних бурајош ни досад нису могли запалити у вама једно сунце, које би у свако доба и у свакој прилици било при вама. Тада ниједна ноћна бура у вама и ван вас не би вам остала неосветљена. Знате ли, зашто су дани ваши многобројнији него ли дани мрави? Да би имали времена, да запалите једно сунце у себи, за то. Да би сте се могли привићи да будете у исто време тако блиско и тако далеко од сваке буре, као што је небесно сунце истовремено блиско и далеко од развалина дела ваших, за то. Не противпте се, браћо, многим данпма, но не допустите да сав њихов садржај буду ноћне буре. Не нротивите се ни ноћним бурама, но изнад њих упалите фењер, да би сте их“видели. Кад их будете видели неколико пута, тад вам оне неће бити тако страшне. Многобројне ноћне буре витлају се и преплићу у души вашој и кад златно сунце плива појјгшаветнилу изнад вас. Ноћу од таме, дању од сунца ви не видите душу своју. И кад тугујете и кад се радујете, ваше се очи обливају сузама. Како могу сузе бити последица и туге и радости, ако у основу њихову не леже истоветне ноћне буре као што су истоветне сузе туге и сузе радости? Завирите у поноћ своје душе, браћо моја; у најдубљу дубину, где се у тами зачињу све буре, које вас колебају. Ако догледате до дна душу своју, спасени сте. На томе дну врх је друге тајне, друге једне душе, која није ваша, која нисте ви. Гле, цео је живот ваш једна непрекидна ноћна бура, само обмањени ви. Ви који живите у самообмани, да све видите чим се сунце на хоризонгу покаже, вама говорим. Ви мање видите, него што мислите, да видите. Мисли мудраца иду даље од његова погледа, ваше мисли су пак краће од вашег погледа