Дело

ЈУТРА II ВЕЧЕРА об • «r годил^, догодила је се већ била у машти мојој, и она затрова срцеГмоје, као да је се и у ствари догодила. 0 људи, узвикнух ја^Ј^удп, како је cpeha ваша опкољена злим шпијунима, који се око вас шуњају, невидљиво и нечујно шуњају, са очима, чија се боја никако не може запазити и са десном руком у џепу, милујући огањ... и на прстима, на прстима! Но будите храбри, браћо моја, и не клоните при првом виду осакаћења природе човечје. Непрестана саблазан мора пратити живот ваш земаљски. Тешко онима кроз које долази саблазан, рекао је пророк: благо онима пак, који умеју увек издалека да познаду саблазан и да је држе на растојању од себе. „Уништити све оно што други стварају!“ Р1ма ли међу вама мали мрави, укућана са том девизом? Нема, велите; да, знам, да нема. Кад би се један такав међу вама појавио, ви га не би сте трпели, реците право? А гле, људи не само трпе међу собом оне, којима се не зна боја очију и који не ваде руке из џепова осим кад треба смрт из њих да изваде, — не само трпе их људи, но називају их браћом својом и изједначују их у правима са собом; ко је подлац од њих двојих? мора се свак упитати, зар не? Ваше поступање, мали мрави, не доводи никог у забуну, но поступање људи доводи сваког у безпзлазну забуну. Н. Косан.