Дело

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И А.-УГАРСКЕ (1906-1910) С ПОГЛЕДОМ НА НАШУ СПОЉАШЊУ ТРГОВИНУ — СВРШЕТАК Чланом 34. Берлинскога Уговора призната је Србији независност; али је у чл. 37. истога уговора предвиђено, да he, за време док Србија не закључи трговинске уговоре, важитн уговори, које је раније закључила Велика Портз. Према оваквом стању ствари било је сасвим разумљиво, што је млада кнежевина похитала да закључи трговинске уговоре. Поред заштите иривредних интереса, имали су ови уговорп за Србију и великог полптичког значаја: они су имали да доврше чин ослобођења, и да уведу Србију, као нотпуно самосталну државу, у међународну заједницу. Под оваквим нриликама закључен је 1881 год. ирви трговински уговор са Аустро-Угарском. Србија је, с обзиром на велики политички значај тога уговора, сМатрала да њему за љубав може жртвовати и по који привреднп интерес; док је на страни другог сауговорача, на страни А.-Угарске, постојала у то доба велнка тежња, да образује са Србијом царинску унију. С обзиром на све ово не може се нас ни најмање изненадити, што се у томе првом уговору налазе и такве одредбе, које доводе Србију у врло тесну трговинску везу са А.*Угарском. У овом погледу важне су одредбе о иограничном промету. За Србију ове одредбе доносе диференцијалне повлашћене царинске ставове за све извозне артикле и за цео извоз; за Аустро-Угарску те одредбе имају исти значај, само у мањем обиму како на број извознпх артикала тако и на количнну извоза. Благодарећи одредбама о нограничном промету с једне, и нашем ни најмање завидном географском положају с друге стране, — створен је веома жив трговински промет између Србије и А.Угарске, који, изражен у цифрама, гласи: 87% наше извозне трговине долази на а.-угарску нијацу, а 60% наше увозне трговине А.-Угарског је порекла. Са своје стране нак изазвала је ова тесна трговинска веза извесне по.јаве у нашој спољашњој трговини, које ћемо овде укратко обележнти.