Дело

66 Д Е Л О Хрватској и Славонији и у крајњпм крајевима у Крањској“ („Simeonis, Pipiscopi Rascianorum catholicorum ritus graeci intra Hungariae, Croatiae et Slavoniae fines et in extremis Carnioliae partibus consistentium").1 1615. год. (15. јануара) иише поменути Симеун Вратања и назива се српскијем („Rascianorum“) владиком.*1 2 1627. год. (15. новембра) даде цар Фердинанд II. привилегију Србима (Rasciani), који се населише у вараждинском генералату.3 1634. год. (19. јула) била је у Нагребу црквена скуиштина, коју је сазвао загребачки бискуи. У одредбама те скуиштине сиомињу се „свештеницп и монаси Влаха т.ј. Срба, који су се већ одавно населили у овој краљевини и дијецези“ („Valachorum seu Rascianorum, qui in finibus hujus regni, et dioecesis jampridem consederunt, sacerdotes ac monachi.. .“)4 1640. год. написа загребачки бискуп Б. Винковић расправу „о влашком или о српском владичанству“ (de... Episcopatu Valachorum seu Rascianorum“) у Хрватској. Исте je године и истом приликом иреиоручивао, да се „српски владика“ („Episcopus Rascianorum“) Максим Петровић отјера из службе.5 Ту каже Б. Впнковић: „Срби или Власи шизматици насељени су у мојој загребачкој дијецези“ („Raschianos siue Valachos schismaticos in dioecesi mea zagra1)iensi locatos...“), вели, дајецар Фердинанд II. потврдио владику Симеуна Вратању „за Влахе или Србе који су бјежали из Турске у краљевину Славонију и насељавали се у загребачкој дијецези, а грчкога су обреда“ („рго Valachis siue Raschianis ех Turcia in regnum Sclavoniae profugientibus et in dioecesi Zagrabiensi considentibus ritu graecorum utenti* bus“), каже да je Симеун Вратања први владика „Влаха или Срба, који живе у загребачкој дијеце£и“ („Valachorum siue Raschianorum in dioecesi Zagrabiensi degentium“), кажедајеМаксим Нетровић други владика „Срба или Влаха, који живе у 1 N. N'illes, Symbolae ad illustrandam historiam ecclesiae orientalis in terris S. Stepiiani (1885) стр. 738. A. Ивић, Сеоба Срба у Хрватску и Славонију (1900) стр. 12. 2 Czoernig, Kthnographie der oesterr. Monarchie, III (1857) Beilagen, стр. 102. 3 P. Гру.јић, Апологија. (1909) стр. 72—3, гдје се каже: „Сравни код министра Bartenstein-a, Kurzer Bericht р. 71“. 4 D. Farlatus, Illyr. Sacr. V (1775) стр. 5676. 5 Ив. Кукуљевић, Arkiv, IX (1868) стр. 383. 297.