Дело

0 СРПСКОМ ИМЕНУ 75^ « « "'1727. год. (19. септембра) писано је пз Беча у име царево митрјуГолиту Мојсију Петровићу. У том се писму каже, да је „влашки или српски народ из Крижевачке крајине и марчанс^г^^руга (среза) у вараждинском генералату" („gentem Л^а1lachicam seu Rascianam ех confinio Crisiensi et districtu Marchensi g-eneralatus Varasdinensiš“) и то православне вјере послао своје изасланике (deputatos) у Карловце због митрополитова избора. Још се спомиње неки архимандрит. који је позвао „сав српски народ“ („universum populum Rascianum") у Лепавинп на састанак.1 1727. год. пишу старјешине српскога народа у Хрватској, Славонији и Сријему аустријском цару и кажу у писму „народн нашемк иллирико растианскож& или сервианскомч* .1 2 Око 1730. (1721—39)3 год. описа Филип Рићепути (Ричепути) свој пут од Модруша до Загреба и епомињући католике понајвише к сјеверу од Капеле каже4: „између њиховнх парохија живе врло многи Власи или Срби, којих има трипут више него Хрвата или „Латина“ католика, а имају своје парохе или попове у Дубравама, Пониквама, Моравицама, Гомирју, Отоку, Плашком, у „Врелу Мријежницеи, Тржићу, Полоју, Перјасици и у другим мјестимаС („Intra horum раrochias degunt plurimi Valachi, seu Rasciani, qui triplo excedunt Croatas, seu Latinos catholicos, habentque suos paroclios sive popos in Dubrava, Ponique, Moravizza. Gomoria, Ottok, Plaschi, Vrelomrisnizer, Tersich, Polloy, Periasniza, atque aliis in locis.“). Пише да je њихов владика Данило „српскога закона“ („Rasciani ritus“). Спомиње, како у јужној Хрватској прилоге (порез) владици не дају „стари Власи или Срби, који су овде живјели прије бечкога рата и.прије доласка новијех Србаи („antiqui Vlachi, seu Rasciani, qui hic sedem habebant ante bellurn Viennense, et recentiorum Rascianorum adventum.“). Споменути владика Данило јест Данило Љуботина, који је као што каже саградио двор у Длашком. Д. Љуботина пресели се у Плашки 1721. год. а 1 Ј. Радонић, Прилози за историју Срба у Зггарској, I (1909) стр. 276. 279. 2 Летопис Матице Српске, 124 (1«80) стр. 153. 154. Исп. п 125 (1881) стр. 115. 122. 125. 127. 3 Ф. Рићепутп је умро 1742. год. [\Vurzbach, Biograph. Lex. IV (18581 стр. 1476. La Grande Encyclop. XVII, стр. 216]. 4 D. Farlatus, Illyrici Sacri IV (1769) стр. 1066, 1076.