Дело

76 Д Е Л 0 умрије 1739. год. (М. Грбић, Карловачко владичанство I, стр. 288. 302). 1739. год. завршује се Хроника манастира Марче, у којој стоји, да је тај манастир у 15. вијеку разорен и да је послије много година изнова начињен „« сербскаго нацшна, ихђ же Валахами нмнГ в’ Кроацш нарицам*тЂ“, да се у вријеме цара Максимилијана II (1564—76) око горе Калника населило „вђ первнхђ нЂколико вђ маломЂ числЂ Сербовг.“ Кад јеизнованачињен манастпр Марча, иостао је „тамо сербскомм национа“ владика Симеун Вратањски; а кад су Турци освојили Мославину и Чазму „ожрестЂ Марчи населенннмЂ Сербомг в" близости едва два часа «далени бнша44.1 1743. год каже царица Марија Терезија: „а напријед поменути сриски народ скупивши војску нз краљевина Угарске, Хрватске и Славоније"... бораше се за царицу („suprafatus vero Gentis Rascianae Populus, contractis e Regnis Hungariae, Croatiae et Sclavoniae Copiis“).1 2 1743. год.: види X I. глави 1743. год. Око 1744. год пише осорски бискуп Матија Караман нротив Срба иравославне вјере у Далмацији и каже, да је кардинал Колонић искао од „пропаганде“, да се ностави „у Хрватској српски владика католичке вјере“ („un vescovo serviano cattolico in Croazia“) и спомиње T. Пашпћа „српскога владику каШоличке вјере“ („vescovo serviano cattolico1*).3 174<>. год. (21. децембра) јавља царпца Марија Терезија митронолиту Арсенију Јовановпћу, да је на молбу карловачкога и костајничкога владике одреднла између осталога и то, да се не допушга насиље нрема „српским црквама“ („Reitzischen Kirchen“) (у Хрватској).4 1750. год. написа задарски архибискуи Мат. Караман извјештај о Србима иравославне вјере у Далмацији и каже, да су Србн насељени у сјеверној Далмацији све „до нланине (Велебита), која их раставља од аустријскпјех Срба“ („fino alla montagna, che li divide dai Serviani austriaci“).5 1 Марчанска Хроника (у манастиру Лепавини) лист 25a,б, 266: у F. Грујића, Анологија (1909) стр. 167—8. - Privilegia 1743. год. (18. маја) стр. 21. 3 Н. Милаш, Списи, I (1899) стр. 264. 4 М. Грбнћ, Карловачко Владичанство, II (1891) стр. 12. У Плашком у влаличанеко.ч архиву међу неуређенијем списима („Raitzischen Kirchen“). 5 Н. Милаш, Списи, I (1899) стр. 316.