Дело

* *А.-УГАР(ЖИ ТРГОБПНСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈИ 79 ^ Наши трговински односи према Србији иредстављају само једаНлДео великога источнога питања и зацело не треба их ]Тр&Т&њивати према нашем саобраћају са другим балканским државама. Али нарочито посматрање оправдано је стога, што нас нарочити односи везују са том земљом. Нећу да се задржавам на историјским реминисценцијама, алп ко путује оним крајевпма дунавске долине, тога прате на свакоме кораку успомене на велику појаву принца Јевђенија, на његове велике политичке смерове. Тада је изгледало, као да ће дела н планови тог највећег између свих војсковођа и државника, које је монархија имала, бити почетак светско-историјскога процеса: еманципације југословенских народа помоћу Ауетрије. Међутим, није било тако. Аустрија се одрекла ове улоге, јер су сплетени путови европске политике њене кораке и њене намере одвели другим правцем. Данас пак стојимо поново пред задатком, да наш однос прехма југословенским народима, а специјално према Србији, доведемо у сталан колосек. Ми томе задатку, у колико се Србије тиче, не приступамо са идејама пожаревачкога мпра, али му приступамо путем, на који нам указују стари саобраћајни односи и географски положај, а који нам је проиисан берлинским уговором. Пре свега, сама природа уиућује монархију и Србију једну на другу. Србија се спушта према савској и дунавској долини, њене плодне речне долине отварају се према овим двема рекама. Ко са београдске тврђаве баци поглед према далеком хоризонту или ко са врха Авале ужива у красноме погледу који му показује савијутке o6ejy великих река, угарску равницу и српске брежуљке, тиме ће се свакако дубоко усадити уверење да овде природа са својим воденим путовима и таквим земљиштем људе није хтела раставпти, већ их упутити једне на друге. Тако је и било чак у оно време, када се још полумесец дизао с оне стране Саве и Дунава и када су трговински односи између становника на обе стране ових двеју река били врло живи и тесни. У новије време појавили су се противуречни утицаји и са ове и са оне стране. Показале су се дубоке политичке противности, дочим с друге стране културно јединство између једнородних становника и са ове и са оне стране пограничних река добива све јачи значај. Али трговина, политика и културне