Дело

80 Д Е Л 0 тежње толико су тесно спојене, да се та трајна веза не можераскин.ути. Ну ја hy у овоме што иде нре свега говорити о спољашњем развоју наших трговинскпх односа према Србији. Ја молим сво.је читаоце за донуштење, да им нрво изређам стварне факте. Хоћу да укратко опишем догађаје најскорије прошлости, који можда још нису у свему потпуно расветљени, и стога ћу се ограничити на очигледну стварност. До берлинскога конгреса постојала је повлашћена трговинска веза са Србијом. Када су Турци године 1862 царину повпсили на 8 процената по вредности. Аустрија је задржала царинску стопу од 3 процента. На Берлинском конгресу Аустро Угарска није тражила другог непосредног политичког утицаја на Балкану, сем права да поседне Босну и Херцеговину и управу над тим покрајинама, али ииакје њена трговинско-политичка мисија нашла изречног нризнања у самоме тексту берлинскога уговора. На жалост, ми нисмо умели да на томе основу даље радимо, већ је данашњој политици допао тешки задатак да поправи, што је пропуштано до у најскорије време. Услед берлинскога уговора настала је потреба ревизијесвих међународних односа према независној Србији. АустроУгарска се заложила за територијалпо повећање Србије и за јачање њеног политпчког положаја међу балканским државама а уједно је ишла за. тим да створи стални трговинско-политички однос са суседном државом. Андрагаи, по савету Швегеловом, иравилно је схватио значај момента и велику важност привредног споразума са Србијом. Он је Ристићу нредложио споразум, да би се тесни и беспрекидни односи између обеју земаља одржали и још даље развили. У томе циљу тражнла се од Србије обвеза, да ће са Аустро-Угарском закључити или грговински уговор или царински савез по угледу на постојеће примере и да ће аустро-угарској влади оставити да она бира између ове две евентуалности. У овоме предлогу Андраши је изречно напомепуо да царински савез ни у колико не би смео оштетити политичку независност Србијину ни њене финапсијске приходе. До споразума на таком основу међутим пије дошло. јер Ристић није хтео пристати да монархији даде право опцијеизмеђу трговинског уговора и царинског савеза, већ је у конвенцији закљученој 8 јула 18ЛД год. обострано примљена обвеза да се у циљу што тешњих трговинских односа има за-