Дело

* А.-УГАРСКИ ТРГОВИНСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈИ 81 КЈђу^ити трговински уговор. У јако ослабљеној форми дато је изреаа могућности да се дође до царинског савеза. „Оп etudi*fer£*7 речено је у конвенцији „еп meme temps la cpiestion d’une union douaniere a conclure entre les deux pays en tant qu’ il pourrait etre trouve dans Г interet des deux parties contractantes.“ („Проучиће ce у исто време питање о царинском савезу који би се имао закључити између ове две земље у колико би се нашло да је то у интересу обеју страна уговорница.“) Ово питање није никада озбиљно узето у проучавање, јер је монархији, уз пркос положају и упливу Андрашијеву, тада као и данас недостајала трговинско-политичка управа која би била кадра да у својој руци држи све конце и да греде одређеноме циљу. Аустрија је остала у погледу на замисао о царинскоме савезу млака и неодлучна, Угарска је била противна а с друге стране било је порасло самопоуздање српско: и та млада независна држава тежила је за тим, да докаже своју трговинско-полититичку дораслост. У Аустро-Угарској, која је остала неактивна, овладало је велико огорчење кад је Србија m године закључила трговински уговор са Енглеском и тиме дала доказа да и она нешто вреди у очима велике светске трговине. Запетост, која јепосле тога кроз неколико месеца владала, између монархије и суседне јој државе успорила је закључење уговора, који је ипак на послетку закључен 7 маја 1881 г., а ратификован 16 јуна 1882 год. Србија је била толико обазрива, да у клаузули о највећем повлашћењу закљученој са Енглеском за себе задржи могућност за тешњу везу са Аустро-Угарском, нарочито за погранични промет, јер од вајкада, па и за време свих конфликата, опажа се на српској страни тежња, које је управљена према монархији, јер одговара очигледној користи Србијиној. Уговор из 1882 године био је завршетак епохе наше тешње везе за Србијом. Монархија и Србија признавале су једна другој у измени својих производа повлашћени положај наспрам сваке треће државе. Као активу могли смо у томе уговору забележити још низ артикала за које смо морали плаћати само половину царине (гвожђе, хартија, стакло и т. д.), а Србијина актива састојала се у пограничним повластицама, које смо јој за стоку и за жито уступили, или — боље рећи — оставили. У осталоме пак овладало је начело највећег повлашћења, које се још у јачој мери појавило, кад је, по истеку овог првог, а Дело, књ. 61. 6