Дело

86 Д Е Л О индустрије, под једнакнм условима, извршити набавке у вредностн од 26 милиона дннара, али опет изузимајућн топове и муницпју. Аустро-Угарска не прими ту понуду, Резултат бно је : ни набавка ни уговор. Више од две године нотрајало је тада неуговорно стање. За то време прва је велика бреша разбила иаше трговинске односе према Србији. Од тог доба датира отуђење у трговинској области, које су политички догађаји још знатно појачали. У току годпне 1907 Србија закључи низ тарпфских уговора (са Француском, Италијом, Енглеском, Швајцарском, Белгијом) и сем тога неколико конвенцпјо, које су у стварн биле уговорн о највећем повлашћењу (са Црном Гором, Румунијом и Русијом). II ако није неуговорно стање са Аустрпјом било једини повод оваком настојању Србије, да добије ваздуха и да за себе нађе пијаце, ипак је на сваки начин допринело да Србијнну енергију у томе погледу потстакне. У другој половини 1907 године напослетку започеше опет преговори са Аустро-Угарском, а у маргу 1908 године буде закључен трговински уговор. Тај уговор не зна више за увоз живе стоке из Србије. Стога отпаде и ветеринарна конвенција. У томе угоЕору водило се у пуној мери рачуна о аграрној политици, која због оиасности заразе перхоресцира увоз живе стоке, а због конкуренције допушта само ограничену количину заклане стоке. Овим уговором Србији је дата концесија, да у закланом стању може увести 35.000 комада рогате стоке и 70.000 комада свиња. Тиме је положен основ за контигентирање увоза меса. Није се међутпм успело, да се у Аустрији н у Угарској приволе парламенти да овај уговор приме, већ су се обе владе морале задовољити тиме, да га нровизорно уведу у живот на основу законодавних овлашћења, којима је рок истицао концем 1908 године. Кад се година приближгћиа крају, угарска влада је добила ново овлашћење до краја 1909 године, дочим је аустријска влада имала највеће тешкоће да од нарламента издејствује продужење законодавног овлашћења и тиме омогућн даље бар нровнзорно важење уговора. Она је додуше, као и угарска влада тражила овлашћење до краја 1909 године, али је морала попустити аграрцима и задовољити се продужењем до конца марта 1909 годнне. Због политичких прилика у аустријском нарламенту ово се пуномоћнје могло задобити само путем хитнога предлога, за што је била потребна већина од две трећине