Дело

А.-УГАРСКИ ТРГОВИНСКИ ОДНОСИ НРЕМА СРБИЈИ 87 која је, и то са једним јединим гласом већине, створена вешт^Лким гласањем. Али тиме је трајање провизорног уговорног £тања осигурано само до краја марта 1909 године. Заку*>учење мира и цариис^и рат. Неуговорно стање од 1 апрпла 1909 до 24 јануара 1911 године. Нови уговор од 14 јула 1910 године. Уведен у живот 24 јануара 1911 годпне на основу законодавног овлашћења. Док је провизоријумом осигурано уговорно стање са Србијом до конца 1909 године, дотле се политичка ситуација све више заоштравала. Сви се сећамо, како је озбиљно било стање, како се у марту ове године криза заоштрила и какоје тек последњих дана истога месеца настао помпрљив обрт, како је отклоњен конфликат који је претио и како је обезбеђен мир. Престиж Аустро-Угарске одавно није у толикој мери уздигнут и учвршћен. Дошао је велики моменат за нашу монархију. Појачана самосвест потиснула је традиционални песимизам и као што је иностранство у чуду и са пуно признања погледало на животну снагу монархије, тако је и у нашем становништву поново ојачала вера у будућност и у могуће уређење унутарњих односа. Ово стање и овај полет духова могао се у разним правцима искористити. Али то није учињено. Нико није употребио моменат пун оптимитичког поверења, којим је тада — каква реткост у нашој домовини — монархија била задахнута, да би нас опростио питања која нас тиште због наше националне свађе и препирке и због многих нејасних односа према Угарској. Управо загонетно било је ово пропуштање у области трговинске политике. Све су прилике дпктовале, да се Србији, која је напослетку попустила, у трговинско-политичком смислу сагради мост којпм би се омогућило обновљење обостраног саобраћаја у обостраном интересу. Сем тога ми смо концем 1908 године за случај мирнога окончања анексионог питања Србији ставили у изглед привредне користи. Сада је требало дату реч искупити и закључењем привредног мира потврдити закључење политичког мира.