Дело

Д Е Л О 88 На жалост, није било тако. Када је политички мир закључен, отпочео је изнова царински рат. Хоћу да нодсетим на догађаје који су се одиграли у ко* лико пма о томе сагласних и неоспорних података. Почетком марта, када је политичка запетост иостајала све јача, добије наш посланик у Београду налог, да српској влади саопшти, да обе владе наше монархије жале што уследдржања Србијиног за време последњих месеца нису у положају, да би уговор из 1908 године могле спровести иарламентима на решење. За случај нромењеног држања односно Босне и Херцеговине изјављена је готовост, да се отиочне иреговарање о трговинским и саобраћајним питањима. Србија одговори, и то у моменту када је криза била достигла врхунац, да би материјалноме интересу обеју страна најбоље одговарало, кад би АустроУгарска уговор који је у Скунштини већ био примљен поднела својим парламентима, чиме би се избегло прекидање уговорног саобраћаја и сем тога утврдило, да ли, с погледом на аграрне струје у тим парламентима, у опште има могућности за тарифски уговор или не. У исто време Србија предложи, да се провизорно вршење уговора иродужи до краја 1909 године. Али у Аустрији, где почетком марта беше започела нова сесија парламента, уговор није више поднесен, а у Угарској Бекерле га је изречно повукао. Кад је крајем месеца Србија попустила и даљи мирни развитак био обезбеђен, одмах се поново појавило питање о трговинској вези са Србијом. У аустријскоме нарламенту одиграли су се они чудновати, већ сиоменути преговори о компромису с аграрцима, којн су тада били неразумљиви. Парламентарни одбор хтео је наиме одржати постојећу везу са Србијом, те је према томе формулисао законодавно овлашћење којим би се опуномоћила влада да може нродужити уговорно стање са Србијом. У пленуму парламента ово је пуномоћије, и то уз пристанак владин, скресано н сведено на то, да се са Србијом може закључити уговор о највећем повлашћењу. Нико тада није разумео држање владе, која није ни иокушала да одбрани п спроведе одборски нредлог који је био повољан за слободу њене — владине акције. Тек доцније показало се,. да је влада себи била везала руке тајним споразумом са Угарском, те да према томе не би ни била у могућности да се користи нроширеним пуномоћијем како јој је одбор хтео датп.