Дело

А.-УГАРСКИ ТРГОВИНСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈИ 89 « «r .'»Тада су са Србијом, која је стање још више компликовала тиме шдо је створила минималну царинску тарифу, поведени преroBopfi за закључење уговора о највећем повлашћењу, алити прег0ЈШШ^стали су без резултата. Србија је одбила највеће повлашћење, јер би таквим споразумом изгубила могућност за увоз заклане стоке у Аустро-Угарску, коју јој је могућност пружио провизоријум, а и иначе није могла очекивати никакве користи од највећег повлашћења. Тако ie 1 априла 1909 године дошло до прекида уговорног саобраћаја; за Аустро-5ггарску важили су српски минимални ставови, који су делом били прохибитивни, за Србију пак ставови аустро-угарске аулиалне царинске тарифе. Сваки извсз меса из Србије у Аустро - Угарску престаде и започе царински рат. Кроз дуже време политички свет у Аустрији није имао никаквог објашњења за ове догађаје. До данас још нису расветљени сви тамни моменти у овој ствари. Али ипак је вео донекле подигнут, те можемо изводити закључке о току ствари. За време политичке кризе марта 1909 године били су у току преговори са Румунијом и разумљиво је, да је министарство спољних послова настојавало, да са том државом, унаточ непријатељском држању које је Србија тада заузела према монархији, постпгне трговинско-политички споразум, којим би се уједно посведочили добри односи између нас и Румувије. У току ових преговора Аустро-Угарска је учинила Румунији знатне концесије у погледу увоза меса и то веће но што их Румунија за сада у опште може искористити. По среди је био и до сада необјављени уговор између Аустије и Угарске, у коме обе владе полазе са гледишта максималнога контингента заклане стоке за балканске државе, решавају да се највећи део даде Румунији, а за Србију узимају у изглед само највеће повлашћење. Рласио текст тога уговора како му драго, на сваки начин његово .језгро и његов за развитак наших трговинских односа према Србији фатални значај лежи у тиме, што је монархији у трговинскополитичком погледу одузео слободу акције према Србији и то у моменту када је пошто по то требало на политичком миру засновати привредни мир. Ако је сем тога истина, да је тај уговор поднет круни на санкцију, онда је потпуно разумљив захтев Угарске, али много мање пристанак аустријске владе, који се мора сматрати као исто толика погрешка са државно-