Дело

10 Д Е Л О слили, да је Ђото учинио нешто нечувено у уметности, кад поче сликати природу онакву каква је. Ну већ сликари XV века, којима пође за руком да упознаду законе перспективе и да разреше проблеме осветљења, морали су на откровење Ђотово гледати сасвим другим очима. Архитекти XV века живели су у заблуди, да су њихове грађевине проста репродукција старе архитектуре римске и јелинске. Требало је да прохуји цео један век, па да се увиди разлика. У тежњи, да се уметност античка оживи, лежао је само један сићушан део славе и величине ренесансе. Суштина њена није лежала никако у томе. Не би се смело сметнути с ума, да је уметност античка кроз цео Средњи Век остала образац, на који су уметници беспрекидно погледали и да је управо уметност XIII и XIV века у Италији била у већој мери задахнута антиком од уметности XV века. Ваља се сетити полета, који доживе скулптура у Пизи у то доба. У чувеноме кампо-санту Пизанскоме и дан данас лежи велики број римских саркофага претрпаних рељефима. Једноме вајару XIV века, Niccolo Pisano, дадоше ови саркофази инспирације. Његове фигуре нису ништа друго до копија фигура са ових споменика античких. Слике Ђотове не остадоше поштеђене од античких примеса. Многобројни мотиви антички ту се дају запазити (храм Минерве, коњи са цркве Св. Марка, античко посуђе у палати Иродовој, нага Венера, Викторије са палмама и др.). Амброђо Лоренцети у својој грандиозној слици у Сијени наслика алегориску фигуру М и р а, која је у својој грациозној пози слична фигурама из Помпеја. У надалеко разглашеној слици из Пизанскога кампо-санта, Trionfo della morte, има врло много античких реминисценција. Ту су крилати пути, који држе једну таблицу са записом; ту су генији смрти, који, са буктињама окренутим на ниже, лебде изнад љубавних парова. Није, дакле, само уметност XV века та, која се одушевљавала античком уметношћу и која је њене елементе у себе апсорбовала. Сасвим би пак погрешно било уметност ренесансе уподобљавати уметности античкој. Она је задахнута античким духом, али она се развија независно од ње. Њена величина и лежи у њеној оригиналности. Њена полазна тачка је, истина, античка уметност, али она на сасвим оригиналан начин разреши проблеме, које ново доба беше поставило. У томе погледу уметност ренесансе је ехо своје епохе. Њена појава је сасвим у складу са свеколиком духовном атмосфером тога доба, јер уметност, као што