Дело

УМКТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ИТАЛИЈИ 11 је познато, није нешто случајно и самоникло. Она се увек има замислити упоредо са религијом, философијом, литературом, политиком, друштвеним животом, свога времена. Она би била биљка, која се најбоље даје познати на самоме терену своме, у домашају свих сокова, који су је хранили, у средини свих осталих изданака што избише на истоме земљишту, под небом, које им даде заједничку физиогномију. Отуда је појмљиво, да мора бити разлика између схваташа Ренесансе и схватања Антике. Разлике су условљене најразноврснијим околностима, које време беше са собом донело. У XV веку,. на пр., настаје једно сасвим ново схватање човечје фигуре, како у Средњем Веку беше непознато. Ми ћемо, истина, наћи да се уметност тога времена са предилекцијом подухвата представљања наге фигуре и тиме се уметност ренесансе додирује са уметношћу античком. Ну обе периоде разликују се веома у начину, на који се Наго схвата. Истина је, да се и у античкој уметности човек јавља много више наг, него што је то у животу био случај. Ну код старих Јелина на наго тело се гледало сасвим другим очима. Лепо развијено наго тело тада је сматрано као етичка и као политичка потреба. Одело Старога Века никада није ишло на то да наготу сасвим сакрије. Тек доцније је у Средњем Веку потиснут тип античкога одела и замењен другим типом, који је имао за задатак да наготу сасвим сакрије. На наго тело гледало се са презирањем и са стидом, стога је било потребно да се оно што боље оделом сакрије. И док је Антика, представљајући наго тело, репродуковала оно што јој је сам живот пружао, дотле је Ренесанса морала да уклони безбројне препреке, које живот беше поставио. Нагота се још увек сматрала као нешто недопуштено, представа њена се на једноме месту могла схватити као атентат на морал и благе обичаје, а на другоме, где се гледало на њу наклоњенијим очима, као еманципација од наслеђених навика и обичаја. Она није могла да стече много популарност и, јер се представом њеном покушавало да здере вео, који је живот грчевито подржавао. Представа Нагога одводила је лако чулности, отуда је морала у уметности да буде нарочито 'мотивисана. Уметности ренесансе недостајала је у студији наге фигуре она пространа основа Старога Века. Отуда се сретамо у периоди ренесансе са оригиналном појавом, да је после једне кратке периоде времена, у којој је пред-