Дело

14 Д Е Л О ведници, које примају у рајско насеље. Пошто је према појмовима Средњега Века нагота означавала беду и нешто достојно презрења, у овим су представама Страшнога Суда наги били представљани само грешници. Становници Раја — праведници снабдевени су оделом. Одело, које покрива наготу, у складу је са моралним захтевима и означава наравственост. Како далеко од овога схватања стоји Лука Сињорели, који представи потпуно нагима и праведнике и грешнике! Можда уметника при томе нису руководиле само чисто уметничке тенденције и предилекција за представом Нагога, већ и извесно осећање, да су у смрти сви људи једнаки. Хаљине су пак нешто случајно, беспрекидно подложно промени. Правога човека не показују хаљине које се непрестано мењају, већ наго тело његово. На својој колосалној слици Страшнога Суда у Сикстинској капели оде Микел Анђело још даље. Он уклања ту скоро сваки костим и задржава само лаку, слободну драперију. Па и од ове чини он врло ретко упо. требу, да би заклонио оне партије тела, које би вређале осетљивост и стид. Ту се сретамо са дотле нечувеним случајем, да је и фигура Христа насликана била потпуно нага. Ну оволика смелост изазва већ у данима Микеланђеловим протесте. И ту се Црква побуни против „неморала“ у уметности. Монашки строг папа Павле IV хтео је да се униште фреске Микеланђелове. Ну уметници га преклињаху — један сликар паде чак папи пред ноге — да одустане од своје намере и тада папа нареди сликару Даниелу да Волтера, да слику учини моралнијом тим, што ће извесне наге партије покрити насликаним драперијама. Микеланђело беше одбио да то учини, те Даниеле да Волтера оконча тај незахвални посао. Отуда беше добио надимак „braghettano“ (онај што прави гаће). Као што се из овога види, у уметности ренесансе боре се два света идеја. Један је религиозан, други је профан. Први није могао никако да се помири са представом Нагога и тако је стојао у опреци са другим, који је наслеђен из Антике. Уметност ренесансе, претежно хришћанска, имала је да помири оба ова света и да љубав према лепоме споји са Идеалним и Моралним. Њен задатак био је узвишенији од задатка античке уметности, можда и зато, што би етички идеал старога света тек у светлости хришћанства засијао величанственим сјајем. Један од битних елемената уметности ренесансе јесте откровење човека. Може се рећи, да је после безбројних, бес-