Дело

УМЕТНОСТ РЕНЕСАНСЕ У ИТАЛИЈИ 23 образи се Рим из основа. Чувена Сикстинска капела у Ватикану, коју украсише сликама најбољи сликари онога доба: Перуђино, Сињорели, Ботичели, Гирландајо и Розели, његово је дело. И н окентије VIII подиже Белведере. Алесандро VI Борђиа преобрати Хадријанов маузолеум у тврђаву и подиже познати appartainento Borgia. Ну златни век свој папство прослави за понтификата папе Јулија II и Леона X. Јулије II беше највећи Мецена уметности. Случај је хтео, да му за извођење планова на расположењу стоје уметници као што беху Микеланђело, Рафаел и Браманте, снаге, какве ниједна друга епоха у хисторији није могла једновремено показати. Слике на таваници и зидовима сикстинске капеле и у станцама Ватикана, пре свега у т. з. camera della segnatura, приказују нам добро смишљен и јасно формулиран програм овога великога човека. Philosophia veritatem quaerit, theologia invenit, religio possidet то су биле његове основне идеје. Изгледа, да слике у camera della segnatura (нарочито Scuola d’ Atene и Disputa), и нису ништа друго, до илустрација ових идеја. То је требала да буде као нека врста одговора једноме револуционарноме кардиналу, који још жешће него Савонарола беше устао против свега паганскога у тадашњој литератури, философији и уметности (кардинал Adriano di Corneto t 1521.). Упоредо ca Црквом на подизању уметности радила је и државна власт. Безбројни слободни градови у Италији надметали су се у дарежљивости према уметницима. У томе погледу владаше ривалство између Ђенове и Пизе, између Ђенове и Венеције и др., исто онако као што између њихових господара беше беспрекидних размирица. Ове унутрашње размирице беху у политичкоме погледу кобне, јер им је завршетак био обично у пропасти народне слободе и у превласти туђинаца, ну ова суревњивост градова беше за уметност плодоносна. Процват^појединих слободних градова дугује се племенитој утакмици њиховој, да блеском и сјајем својих јавних грађевина надмаше све остале. Тако постадоше велике катедрале и величанствене црквене грађевине, палате и општинске куће тосканских и ломбардиских градова. Венеција стојаше испред осталих градова са својом црквом Св. Марка. Затим дође чувена Дуждева Палата, на којој се радило нешто више од три столећа (1301.—1610.) и друге величанствене грађевине, које затварају чаробну гшјацу Св. Марка. Фиренце није изостајала својом ревношћу у подизању уметностњ