Дело

24 Д Е Л О Арнолфо ди Камбио беше подигао Santa Croce и чувени баптистеријум. Беше се ударио темељ новој катедрали Santa Maria del fiore, чије he кубе смелошћу конструкције прославити име Брунелескија. Затим Santa Maria Novella и San Spirito, a године 1295. основа се и Palazzo dei Signori. У Фиренци постоји нарочити одбор, који се брине за подизање јавних грађевина и за улепшавање града, а таких одбора несумњиво беше и у дру гим градовима (у Пизи, у Сијени и др.) На челу ових слободних градова, стојали су велики и мали тирани, којима је веома много било стало до славе и до власти. Све што су они починили и што уди њихову гласу било је због власти и због славе. Ну ови диктатори имађаху необично развијено осећање за уметност. Они постадоше њене ревносне Мецене. Такав беше Малатеста у Римини, такав беше Бентивољо у Болоњи, Висконти и Сфорце у Милану и Пезару, Есте у Ферари, Монтефорте у Урбину, Медичи у Фиренци, Гонцаге у Мантови, Борђие и т. д. Сви се они труде да придобију за своја предузећа велике уметнике, којима стављају на расположење обилна средства. Лодовико Моро и Чезаре Борђиа остали су озлоглашени са својих тиранских поступака, али су они умели себи привући и једнога Леонарда да Винчи. Беше и међу патрицијама слободних градова, међу доглавницима појединих владара, међу црквеним високодостојницима и прелатима безброј одушевљених пријатеља уметности. Са једном беспримерном дарежљивошћу они иду на сусрет уметницима. Фиренце има да покаже многобројне трговачке породице, које се показују као Мецене уметности. Медичи стоје на челу. Пити, Рикарди, Гвадањи и др. следују примеру њихову. Венеција има да покаже имена: Гримани, Контарини, Ђустиниани, Вендрамин, Корер, Вениер и др. У Милану сутуТривулци, Боромеи; у Ђенови Бри њо л и, Балби, А н д реа Д о р и а подигоше господствене палате и показаше се као велики заштитници уметности; у Риму се сретамо са именима: Колона, О рзини, Боргезе, Барберини и др.; у Болоњи : Б о л о њ и н и, П е п о л и и т. д. Свакако се не би смела превидети једна врло значајна околност, која припоможе процвату уметности у Италији. Уметност је ту налазила обожавалаца не само у вишим круговима већ и у најнижим слојевима друштвеним. Колики интерес за уметност беше у масе XIV веку најбоље нам је сведочанство догађај у Сијени