Дело

О СЛОБОДИ ШТАМПЕ Макс Нордау1 У ранија времена било је јавно мњење нешто неприметно; оно није имало одређену форму нити пак јасне контуре. Данас је јавно мњење напротив чврсто организована власт, која има свој орган, признат од целог света за опуномоћеног заступника, и тај орган је штампа. Значај штампе у модерној култури је огроман ; њено постојање, место које она заузима у животу појединца и целине, даје далеко више карактер нашем времену, него сви изванредни технички проналасци, који су из основа преобразили материјалне и духовне услове човечјег живота. Високо развиће новинарства поклапа се са овим проналасцима и може се сматрати као једна последица тих проналазака. Стога је тешко и замислити данашње новине, одвојено од поменутих проналазака. Али, да учинимо тај покушај. Преставимо себи наше столеће са железницама, телеграфом, фотографијом, Круповим топовима, али без других часописа, сем недељних огласних и рецензионих листића; и затим, преставимо га са старим поштанским колима, десетодневним удаљењем измећју Берлина и Париза, лојаном свећом и фењером, топом се каменим ђуладима и старинским пушкама, али да има данашње политичке дневне листове. Тада ћемо наћи, да би наше доба у првом случају далеко више личило на ранија времена, него у другом, и да та једна црта, коју присутност данашње штампе уноси у физиономују савремене културе, јаче одликује ту културу од свих ранијих култура, него све остале црте, које карактеришу модерни живот. 1 Извађено из дела Макса Нордау „Die conventionellen Liigen d е r K u 11 u r ш e n s c h h e i t“, из одељка „ Allerlei kleinere Liigen“ (Leipzig, 1909).