Дело

0 СЛОБОДИ ШТАМПЕ 27' Значај штампе није ни са једне стране оспорен. Један француски државник назвао ју је „четврта власт у држави“, наиме једна власт, која норед других трију, круне, сената и парламента, даје законе и управља друштвом, изрека, коју су превели људи што не знају француски, са „шестом велесилом“. Извесно је, да данас трајно ни у једној држави европској не може да се влада без суделовања штампе и мимо штампу. Други један Француз, Жирарден (Girardin), у неком парадоксалном ћудљивом расположењу, порицао је моћ штампе. Површно посматрање даће му за право, дубље пак слећи ће на то раменима. Истина, извесан лист у једном одређеном случају чесго неће моћи да оствари своју вољу. Али, кад сви распрострањени листови те земље истрајно теже извесном циљу, када не сувише конкретне, већ нешто опште изражене мисли неуморно понављају, месецима, годинама, стално доводе своје читаоце на своја гледишта, тада нема доиста ничега, што они не би могли најзад да остваре; нема те управе, закона, обичаја, па чак ни погледа на свет, који би се њима могли одупрети. На чему почива културни значај штампе, на чему њен утицај ? Покушало се, да се као њена најважнија улога истакне посредовање у пословном промету. Са оним, који гледа културни значај новина у њиховим огласима, излишно је упуштати се у излагање. И та околност, што штампа објављује новости, не даје јој њену моћ. Само као хроника дневних догађаја, новине би биле ушстом положају, као и један берберин на ћошку, који је на овом пољу, бар што се тиче месних догађаја, супарник штампе. Лист, који би се састојао само из извештаја у сувом, објективном излагању, тешко да би икад узнемирио какву влада, али без. сумње никад не би заталасао публику. Најзад се говори о штампи као учитељици маса, и као да она шири у народ резултате чисто научних испитивања. Па и тиме није њено дејство ни из далека исцрпљено, јер на првом месту популарисање науке дневном штампом је скорашњег датума, а друго, искуство нас учи, да и најбољи популарно - научни лист несразмено мањи утисак чини на дух својих читалаца, него најгори политички пиљарски листић намењен у напред за завијање сира. Не, ни огласи, ни новост, и чак ни популарно поучљиви чланци не дају штампи њену снагу у држави и њен пресудни утицај на културу, већ то чини њена тенденција, политичка и философска мисао, на којој је она заснована и која се изражава не само у уводном чланку, већ више