Дело

0 СЛОБОДИ ШТАМПЕ 29ставке, за коју су претпоставили, да је доказана, док је баш су_ штина створи у томе, да се тачност те поставке докаже. Претпоставка, од које народни захтев за слободу штампе полази, јесте ова: да су јавно мњење и штампа једно исто. Али је то. баш оно, што су владе увек најодлучније оспоравале, несумњивО' са куд и камо већим оправдањем, него што су то народи тврдили. Пред јавним мњењем клањају се владе, сасвим као и појединци, када се оно летимично и несумњиво испољи. Али, да ли и штампа изражава несумњиво и легитимно јавно мњење? Ко хоће да одговори на ово питање, нека предочи себи, шта су новине,, како постају, како се стварају. Макар какав човек са улице, носач, пропали геније, спекулант, може, ако има новаца или добије какво наследство, или нађе командиторе, да издаје новине највећег стила, да око себе сакупи у редакциони штаб многобројне новинаре од позива, и тако рећи одједном да постане силом, која врши страховит притисак на министре и парламенат, на уметност и литературу, на берзу и трговину. Приговор овоме очигледно би се састојао у томе, да, ако нове новине постају једном силом, то само могу под условом, да нађу велики одзив, а то претпоставља опет, да у њима пишу таленти и да износе мисли, које су публици симпатичне. С једне стране изгледа невероватно, да ће се таленти подати туторисању и претежном утицају какве бедне индивидуе. У томе је јемство за морал оснивача новина. С друге стране пак не може се претпоставити, да ће се публика у масама претплаћивати на један лист, с чијим се уредницима не слаже. У томе се има и јемство за то, да ће новине заиста изражавати јавно мњење. Чим се читалац претплати на једне новине, одмах и одређује њену редакцију за свога преставника. ЈТиста претплатника је мандат редакције. Свако обновљење претплате значи у исто време обновљење пуномоћија уреднику, да говори у име свију претплатника. То звучи тако јасно, али је од прве до последње речи нетачно. Искуство нас учи, да се за новац увек и свуда може купити сарадништво некарактерних талената. Зна се за толико примера, где су бивши скупљачи огласа и разносачи новина, кајишари и банкроти, кажњени злочинци и коцкари, демагози и грубе незналице, покретали велике листове, придобивали сјајна пера у своју службу и управљали својим предузећима у духу своје сопствене нискости, бестидности и неразмишљености. И аргумент о броју претплатника не може издржати критику. Несавесном новинару погребно