Дело

О СРПСКОМ ИМЕНУ ПО ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА — наставак 1690. год. (18. јуна): види у V. глави 1690. год. (18. јуна). 1691. год. (8. марта) даје маршал Антоније „de Caraffa“ у •лме царево нека права Србима (Rasciani) који живе „између Саве п Драве“ („intra'Sauum et Drauum").1 1691. год. „24. марта (2. априла)“ „потписао је цар Лео* полд одговор управљен“: „Universitati gentis Rascianae in Regno Nostro Hungariae et signanter aci Osekiuum, Budamet Comaromium existenti“.2 Српскословенски пријеводтога одговора гласи : „Обштеству народа сербскаго во области нашеј Угарској, а најпаче 'Осијеку, Будиму и Коморану пребивајуштаго милост и всакоје добро јављајуште ;“3 („24. марта“ 1691). 1691. год. (20. августа) даје цар Леополд нека ирава српском народу. У писму стоји спомен српскога народа (Nationis Rascianorum) православне вјере „у Угарској, у Славонији, Илирији, Мизији, Арбанији, Грчкој, Бугарској, у Херцеговини, Далмацији, Подгорју и Јенопољу и у осталијем нридружнијем мјестима“ („рег Hungariam, Sclavoniam, Illiriam, Missiam, Albaniam, Graeciam, Bulgariam, Herzegoviam, Dalmatiam, Podgoriam, Jenopoliam, ceteraque аппеха Loca“), даје му право да може „постављати архиепископа из српскога народа и језика“ („ех Natione et lingua Rasciana constituere Archiepiscopum“) и да може у градовима и селима постављатп „сриске свештепике“ (Rascianos sacerdotes). За тијем се сиомињу Срби „у цијелој Грчкој, Рашкој, Бугарској, Далмацији, у Босни, Јенопољу и у Херцеговини, исто тако у Угарској и Хрватској, у Мизпји и Илприји, гдје зашста живе“ (,,in tota Graecia, Rascia, Bulgaria, Dalmatia, Bosnia, 1 Г. Витковић, Гласник cpu. учен. др. II. од. 6 (1875) стр. 1. 2 Ил. Руварац, 0 пећким патрпјарспма (1888) стр. 106. 3 Г. Витковић, Гласнпк срп. учен. др. II. од. 6 (1875) стр. 174. 28*