Дело

436 Д Е Л О Jenopolia et Herzegovina, nec non in Hungaria et Croatia, Missiav Illiria, ubi de facto e^istunt").1 21691. год. каже Март. Сент-Ивањи (Miscellaneorum Decad. Secund. P. I. p. 148—150): „Славонија има ca сјевера Угарску и ријеку Драву, која је између њих, са запада Штајерску, с југа Хрватску, од које је дпјели ријека Сава, с истока Рашку (Рацку, Српску). У дужину има 20 миља, у ширину 10 између Драве и Саве. Дпјели се на трпжупаније: крижевачку, загребачку и вараждинску. Рагика (Српска), која је као и Хрватска одвојена од Славоније, има са запада Славонпју, са сјевера Угарску и ријеку Драву, с истока уток Саве у Дунав, повеликп дио Угарске, с југа Босну и Србију, од којих је раставља ријека Сава. Она има у дужпни 20 њемачкијех миља, п нпз ток (ријеке) Саве 25, у ширину 12 пзмеђу Саве и Драве. Има исто тако три жупаније: пожешку, валновачку и сријемску“ („Sclavonia habet а Septentrione Hungariam et Dravum anmem interiectum,. ab Occasu Styriam, a Meridie Croatiam, a qua Savo fluvio secernitur, ab Ortu Rasciam. in longitudine sua habet 20 milliaria in latitudine 10 Dravum inter et Savum. Dividitur in tres Comitatus: Crisiensem, Zagrabiensem, et Varasdiensem. Rascia, prout Croatia.distincta a Sclavonia, ab Occasu habet Sclavoniam, a Septemtrione Hungariam et Dravum fluvium, ab Ortu confluentiam Savi in Danubium, bonarn Hungariae partem, a meridie Bosniam et Serviam, a quibus Savo amne separatur. Haec in longitudine habet 20 milliaria germanica, et iuxta defluentiam Savi 25, in latitudine 12 Savum inter et Dravum. Continet similiter tres Comitatus: Rosegiensem, Valponiensem et Sirmiensem“).- Одавде видимо, да ce цпјела данашња Славонија звала Рашком (Рацком, Српском). 0 том каже Czoernig3: „Von diesen rascischen Einwanderern wurden die drei Konritate Posega, Valko und Syrmien, wie auch das Torontaler Komitat, seit Ende des sechzehnteii Jahrhunderts und noch in der ersten Halfte des vorigen Jahrhunderts im gemeinen Spraehgebrauche Rascien (Rascia) genannt“. 1 Eud. Hurmuzaki, Documente privitore la Istoria Romanilor, V I (1885) стр. 383. Испор. и цара Јосифа потврду (29. сеит. 1706. 10Д.). Леополдове привилегије у истом зборнику VI (1878) стр. 52—3. и у Г. Витковнћа, Гласник срп. учен. др. 73 (1892) стр. 278—9. 2 Jos. Pođhradczky, Slavoniarol mint magyarorszagnak alkatmanyos reszerol (1837) стр. 67—8. — Czoernig, Ethnographie, II (1857) стр. 161. 3 Ethnographie, II (1857). стр. 161.