Дело

О СРПСКОМ ИМЕНУ 437 И>92. год. (31. маја) ослобађа цар Леополд I. Србе (Rasciani) између Драве и Саве десетка п другијех некпјех данака ■за вријеме рата.1 1693. год. (9. јан.уара) спомпњу се у одлуцп аустрпјске дворске каецеларије „Срби“ (Razen), којп су помагалп нрп освајању Градишке.2 1694. год. (31. марта) потврђује цар Леополд унијатскога владику Петра Љубибратића у Сријему и спомиње „српски или влашки парод крјп живи у реченом Српјему" („Plebein Rascianornm sive Valachomm, in dicto Sirmio habitantinm").3 1694. год. (31. маја) јавља дворскп војнн савјет Арсенију Дреојевпћу и Јовану Монастерлијп, да је цар Леополд одобрпо молбу српскога народа (gens Rasciana), којп је молио да се преселп „у куманско ноље и у славонске крајеве" (,,in Campum •Cumanum et partes Sclavoniae").4 1695. год. (4. марта) заштпћује цар Леонолд мптрополита Арсенија Црнојевића и српски народ („populum Servianum“ „Rasciani seu Serviani populi“ — „populo Rasciano seu Serviano“ итд.) п нарочпто спомпње српскп народ у ножешком п у сријемском крају.5 1696. год. (у новембру) молп „сав српски народ у Славонији“ („Gesammte razische nation in Sclauenien“) за ослобођење деспота Ђорђа Бранковића.6 71696. год. освојпше Турцп Моровић и оплијенише и спалише неколпко српскијех села (Haitzische Dorffschafften) негдје у западном дијелу дапашње сријемске жупанпје.’ 1 Ј. Радонић, Прилозп за исторпју Срба у Угарској, I (1909) стр. 68—9. У овом ппсму управо цар зове Србе: „Valachi et Rasciani". 2 А. Ивић, Сеоба Срба у Хрватску п Славонију (1909) стр. 101. 3 Jos. Fiedler, Archiv fiir osterr. Geschichte, 37 (1867) стр. 123. 4 ,Hobbih CepocKin Лћтопист>“ т. j. Летопис Мат. Срп. 54 (1841) стр. 141. Г. Витковић, Гласник срп. учеп. др. II. од. 6 (1875) стр. 19, гдје Г. Витковић каже, да је ово писмо писано 31. марта. 5 Р. Лопашпћ, Spomenici hrv. kraj. III (1889) стр. 13—14. Ј. Радонић, Прилозп за псторију Срба у Угарској. I (1909) стр. 81—3. 6 Ј. Радонпћ. Прилози за историју Срба у Угарској, I (1909) стр. 236. 7 Theatri Europai XV. Theil. 1696. S. 8: у Андр. Торкв. Брлића, Die freiAvillige Theilnahme der Serben und Kroaten (1854) стр. 211. Ha 201. стр. спомињу се „etliche hundert Raitzenu (1693. год.) негдје у Сријему.