Дело

ПЕСМЕ СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА — СВРШЕТЛК Постоји једно мишљење, да је главна Винаверова књижевна снага у прози, којом је он још пре две године обратио на себе пажњу оног малог броја људи, који у нас прате књижевне појаве, и која је била необично гипка, звучна и мелодична („Из земље сунца које сажиже“). Овог пута нам, поред тога што то мишљење донекле потврђује, доноси кроз „Сумракове флауте“ једну, за нашу поезију сасвим нову ствар. То је она ритмичко одмерена проза, и „прозна лирика“, коју су безуспешно покушавали Пеладан и Мандес, а коју је тек створио и уметнички формулисаоПол Фор у својим „француским баладама“. Та ритмички одмерена проза је у ствари проза, која се диже до поезије и поезија, која силази до прозе. Она стоји као посредник између поезије и прозе и имири њихове супротне особине. Дабисмо виделикакото изгледа.. навешћемо „Лили“, једну од финих и пресрећно нађених идеја. Свирб сам јој Бетовена болне и вреле сонате успламтеле. Бетовена из кога Везув бијс, пурпурне симфоније. Али се Лилијена плаши Бетовена. Не воли Лила горостасног Бетовена. Свирао сам јој Баха Фуге, чудне кб дуге, пуне побожности и отмене туге. Али Лилијена пуна страха од надземаљског Баха бежи... И засвирах Шопена. И прену се Лилијена, и заплака Лили, и акорде плаве н бледе разумеде. И ваздух, који љуби тонове Шопена, пол>уби Лилијена. И у овим кратким, финим и духу драгим песмама „једног вилинског коњица11 он је потпуно успео да спроведе и примени . на српски језик идеје Пола Фора. И овде је главно и претежно његово осећање звука и хармоније.