Дело

ИЕСМЕ СТАНИСЛАВА ВИНДВЕНА 449 нација иружа. Српска уметност не може да се развија у једну велику светску уметност, јер нема још довољно услова. А иресадити је не можемо, односно и можемо, али у томе неће бити успеха ни славе, јер то не би била никад н а ш а уметност. Стога треба створити најпре те услове, моралне и материјалне, јср је још увек велика разлика између оног што се хоће и оног што се може. Да би наставили рад наших старих и да би се ослободили једног страног утицаја, треба најпре да му потпуно подлегнемо. Да би се ослободила Вагнера, француска музика га је прво примила, па је затим створила Дебисиа. То је вечити закон реакције, који се у књижевности и уметности толико пута доказао. Ми треба да пустимо да овај „европеизам" и модернизам потпуно овладају нама. Он ће нам дати још у много већој мери онога, што је г. Скерлић ту скоро назвао „општим капиталом поезије", и створити нам и изоштрити укус финоће, финеса, луксуза и крајњих лепота. Он ће нам дати сва она потребна и неопходна знања и тајне, формалне вештине стварања, које сваки уметник мора, претходно и пре почетка свога дела, да стекне. Он ће бити спрема и култура, којом ће будући српски маестри отпочети зидање својих зграда. И када нам он једном задовољи све те потребе, када се у њега толико уживимо и њиме заситимо, да и нама постане обичан и недовољан и једно опште место, што он у ствари и јесте, ми ћемо, њиме спремани и образовани, увидети своју заблуду и његово туђинство. Тада ће се наш срлски дух пробудити и реакција ће се против конвенционалног, и то туђег конвенционалног, појавити, као што се у декоративном сликарству појавила кроз Инкиострове цртеже, у скулптури кроз Мештровићеве храмове, као што ће се кроз који дан, јер ми то сви предосећамо, појавити у нашој музици. Ми смо за национализацију уметности, јер свака народност треба да да човечанству лепо кроз свој дух и кроз своје срце. И зато ће оно велико наше, и тако карактеристично по нашу природу, осећање, које је, у разним облицима манифестовано, задивљавало свет, доћи до свога израза, и оно силно срце и велика српска душа наћи ће своје песнике и уметнике, и узвишена и топла проговориће кроз њих. Божидар Пурић. Дело, књ &2. 29