Дело

ИОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 453 спречи закључење Енглеско-Руског Споразума, и, после једне посете у Берлину у почетку лета 1907, покушао је да куша Извољског пространим предлозима којима се циљало да се Енглеска искључи из непосредног учешћа у балканским нословима. Извољски је те предлоге одбњо, закл^учио је споразум с Енглеском, и у септембру и октобру 1907 посетио је Беч да са Бароном Еренталом коначно утврди план за судску реформу у Маћедонији. С погледом на његов потпун споразум с Еренталом о томе предмету, руски министар је био непријатно изненађен кад је по своме повратку у Русију примио један поверљив извештај из Цариграда да је Аустроугарска дала Порти на знање да ће она престати да потпомаже судску реформу ако јој се одобри концесија за новопазарсхку железницу. У децембру су се амбасадори аустроугарски и немачки, на Конференцији Амбасадора у Цариграду, фактички противили Извољски - Еренталовој судској реформи ! Ова тако створена затегнутост у аустро-руским односима повећала се кад је Барон Ерентал објавио у Делегацијама у јануару 1908 да је он тражио од Порте допуштење за трасирање железничке пруге. Историја ове недонесене авантуре — железница никад није била саграђена — карактеристична је за Еренталов темиераменат и методе. Он је знао да су Русију ослабили рат с Јапаном и потоњи унутрашњи нереди и решио је да, ако Русија не би хтела да уђе у орбиту аустроугарске балканске политике, да јој да осетити своју слабост. ЕБен споразум с Енглеском сматрао је он као заблуделост једног сујетног и амбициозног дипломате — јер је он тада, и доиста све док анексиона криза није променила његове погледе, сматрао Енглеску као један нестабилан елеменат у европској политици и као једну пренебрегљиву количину у спољној политици Аустроугарске. План о новопазарској железници он је без сумње схватио више као једну демонстрацију него као какав потез практичне политике, и као једно средство да покаже своју независност од Русије док је у исто време у Делегацијама имао личног успеха. Он је тако мало био студирао вредност овог плана да, кад је објавио да ће он вероватно да пружи „један нов пут из Средње Европе за Египат и Индију,“ он фактички ништа није знао о техничкој немогућности да се пруга уског колосека од Сарајева до границе Санџака претвори у пругу нормалнога колосека. Он је наставио, међутим, да укршта мач с Русијом у погледу супротног плана Извољског за