Дело

454 Д Е Л 0 Дунавско - Јадранску железницу, док га састанак између Краља Едварда и Цара у Ревалу, јуна 1908 иије довео до веровања да Енглеска и Русија намеравају да отпочну једну драстичну реформну политику у Маћедонији и убедио га да се Аустроугарска мора да спрема за акцију. Анексија Босне и Херцеговине. Између њега и Извољског фактички се била вршмла измена мисли о анексији Босне и Херцеговине кад је турска револуција од 24 јула изменила делове пробаема. Барон Ерентал је вероватно унапред одредио да се анексија изврши пре краја 1908 године, године Дијамантског Јубилеја аустријскога цара. Не марећи много за одушевљење које је у Европи изазвао сјајан успех Младотурака, он је рачунао да би Русија била немоћна за ма какав озбиљан отпор, и да се незадовољство Енглеске не треба озбиљно да узме у рачун. Два су му пута била отворена.. Оба су дискутована и он је изабрао гори. Аусгроугарска је могла да се такмичи с Младотурцима и да окупираним провинцијама да устав. На тај би начин задобила и европске симпатије и извршила би један акт неоспорног суверенства. Кад би босански Мусломани злоупотребили као што се тврдило да би они могли да злоупотребе — слободе које би им биле дате, Аустроугарска би могла да анектира те провинције у самоодбрани без легитимног протеста ма с које стране. Ова мудра метода је, међутим, одбачена у корист једног насилног проширења суверенства, везаног с обећањем евентуалне уставне аутономије. Одлуку о анексији одобрио је био у Аустрији министарски савет држан 18-тог августа 1908-ме године. Енглеска и анексија. Пет дана пре тога Краљ Едвард је био посетио« цара Фрању Јосифа и примио Барона Ерентала у Ишлу. Ништа се није рекло о намераваној анексији. Барон Ерентал је само питао Сера Чарлса Хардинга да ли Енглеска намерава да анектира Египат, и изгледао је изненађен кад је добио негативан одговор. У почетку септембра Извољски, тада у Карлсбаду, знао је да је анексија већ решена ствар и да ће се у вези с тим да прогласи независност Бугарске. Стога се он саветовао са српским министром спољних послова о могућим „компензацијама11 за Србију, и пошто је о томе добио сугестије, отишао је да се с Бароном Ерен-