Дело

ПОЛИТНЧКИ ПРБГЛЕД 455 талом састане у Бухлау, у Моравској. Ту су се оба државника споразумела „о свачему“, али су се споразумели још и о томе да Аустроугарска не нредузима никакву акцију док се Русија за рана не извести'да јој се да времена да добије пристанак својих пријатеља на намераване аранжмане. Извољски је хтео да се на једној европској конференцији изврши ревизија Берлинског Уговора. Барон Ерентал није ни мало симпатисао такој једној амбицији. У ночетку октобра он је укратко пзвестио свога руског колегу да он мора да предузме акцију, и у исто време аустроугарским амбасадорима послао је својеручна писма цара Фрање Јосифа којима је европским дворовима саопштавао анексију. Ови су амбасадори знали рано 1-ог или 1-гог октобра да he анексију да прати проглашење бугарске независности, али њима је било наређено да царево писмо не предају пре 5-тог октобра. Један од њих, граф Рудолф Кевенхилер-Меч, амбасадор у Паризу, није се држао упустава и председнику Фалиеру преда писмо у суботу 3-ћег октобра. У одговор на питање које му је поставио ГЈредседник о проглашењу бугарске независности, граф Кевенхилер је признао да је све уређено и додао је: ,,La Bulgarie nous devancera d’ un jour.“ Ово важно признање je француска влада саопштила британском амбасадору у Паризу, који је одмах о томе известио своју владу. Истог дана после подне, у суботу 3-ћег октобра, британски амбасадор на аустроугарскоме двору званично је питао Барона Ерентала у Будимпешти да ли аустроугарска влада зна што о предстојећем прогласу бугарске независности. Барон Ерентал је одговорио да он ништа о томе не зна, да не мисли да ће тај проглас да се изврши тако брзо, и додао је да о њему нема никаква помена у аустроугарским извештајима из Софије. Британски амбасадор је телеграфисао овај званичан деманти у Лондон, где је стигао готово у исто доба с телеграмом из Париза о изјави графа Кевенхилера Председнику Француске Републике. Проглас бугарске независности 5-тог октобра и анексија Босне и Херцеговине дан после показали су да је граф Кевенхилер говорио истину. Фридјунгови ДОКУМЕНТИ. Ова болна епизода је неповољноутицала на енглеско-аустријске односе који су већ били нешто затегнути антиенглеском тенденцијом политике графа Ерентала. Један даљи елеменат сумње