Дело

456 Д Е Л 0 уведен је изненадно изјавом да је Аустро-Угарска била приморана да обе провинције анектира због открића једне јако раширене завере међу Србима и Хрватима у монархији у вези са Србима у Босни и Херцеговини и у Краљевини, да оснују једну „Већу Србију“ на аустроугарски рачун. Барон Ерентал је веровао, или се чинио да верује, у „заверу“, и својим представницима на страни послао је упутства да страним владама на њу скрену пажњу. За време анексионе кризе он је „тајне документе“ који су се односили на „заверу“ ставио на расположење своме пријатељу и помагачу, познатоме историчару Dr. Фридјунгу, који је на њима основао један чланак, у коме су многи угледнији Срби и Хрвати у монархији оптужени да одржавају издајничке односе са српском владом. Њега оптуже за клевету и на суду се докаже да су они „документи" били груби фалсификати. Годину дана доцније (децембар 1910 — јануар 1911) откриће једног српског шпијуна по имену Васића и истраживања аустријског словенског политичара, професора Масарика, показали су да је аустроугарско посланство у Београду било умешано у прављење тих фалсификата. За време суђења граф Ерентал се одрицао Dr. Фридјунга и кроз своју штампу изјавио да „„завера“ никад није утицата на аустроугарску политику, а Масарикова открића је третирао са презирањем док њиховом јачином није био дотеран дотле да је аустроугарског посланика морао да премести из Београда и да сву кривицу свали на шефа пресбироа у Министарству спољних послова. Овако његово држање створило је ванредно непријатан утисак у Аустроугарској и у иностранству и допринело је да потамни сјај славе коју је задобио својом анексионом политиком. ПОПУЛАРНОСТ АНЕКСИЈЕ. Да је ова мешовита историја била једина страна дипломатије графа Ерентала (титулу графа он је добио 18 августа 1909), положај и углед које је он ипак и даље уживао били би необјашњиви. Чак у Аустрији, где се из разних разлога одступања од строге истине и употребљавање средстава која нису беспрекорна блаже суде него у неким другим земљама, он би имао скупо да плати за све непријатности што су му се десиле да он није имао једно јако право на царску захвалност, и да он већ није владао народним осећајем. И поред компликоване природе аустријских и угарских послова и борбе раса и странака, код Аустријанаца