Дело

466 Д Е Л О права и протестанског црквеног права ради бољег разумевања основних начела, на којима почива данашње законодавство о браку. Други део је посвећен излагању појединих узрока за развод брака у српском праву, односно у руском и немачком праву. Гу бисмо само две примедбе имали учинити. Прва се односи на прељубу као узрок за развод брака. Писац сматра, да је прељуба узрок за развод брака тек онда, када постоји више радња, више поступака, којима је супружанска верност повређена. По писцу потребно је, да је супруг један више пута имао недозвољених односа са једним лицем, да је тако рећи постојала нека трајнија веза између њих, да би било прељубе. То је мишљење несумњиво погрешно. У § 94. Грађанског Законика, где су побројани узроци за развод брака и где се говори и о прељуби, не прописује се као услов за прељубу постојање такве везе. Друга би примедба имала да се односи на недовољно тумачење чл. 218. зак. о црквеним властима. Писац о том члану говори у одељку о одвојеном животу, док тај пропис у ствари обухвата све оне случајеве развода брака, који се означују једним општим именом: немогућност заједничког живота између супруга. Постојање те немогућности утврђује се једино том околношћу, што су супрузи и после петогодишњег одвојеног живота остали при томе, да им се брак разведе. Закон не допушта никакво друго срество и кад супрузи траже развод брака наводећи да им је услед неких околности заједнички живот немогућ, суд не разводи брак одмах, већ осуђује супруге на одвојени живот, који има да траје пет година. Ако и после тога рока било један било други супруг тражи развод брака, брак се разводи, јер се сматра да је немогућност заједничког живота несумњиво утврђена. Интересантнији део у овој студији су расматрања пишчева о реформи брачног права у питању о разводу брака. Писац на првом месту тражи, да се укине надлежност духовних судова и да се сви брачни спорови пренесу на редовне судове. Питање о разводу је једно чисто правно питање, које се има расправити по одредбама позитивног права, па је несумњиво боље поверити расправу тог питања правнички образованим судијама. Остварење овог са свим умесног захтева претпоставља наравно претходно укидање свих прописа чисто црквеног права о разводу брака и оглашење прописа грађанских закона као једино меродавних. Писац се даље забавио и питањем о појединим узроцима за развод брака. Ту је стао на гледиште немачког законика и