Дело

КЊИЖКВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 465 Dr. Radowan Kasimirovitsch: Das serbische Ehescheidungsrecht, Bonn 1911. Питање o разводу брака долази несумњиво у најинтересантнија социјална и правна питања. Два основна интереса ту се укрштају која треба измирити. .Једно је интерес државе, да одржи на достојној висини установу брака, на којој се заснива унутарњи склоп данашњег друштва, а друго је интерес појединаца, да се лична слобода поштује и да се избегавају све мере, којима би се ишло на то, да се брак безусловно одржи у снази, без обзира на особене околности појединог случаја. У колико ће државе успети да та два супротна интереса измире и нађу неко средње решење, то зависи од многих околности, а највише од тога, да ли ће се држава ослободити извесних укорењених предрасуда, које коче сваки развитак на боље. Да би се дошло до доброг законодавства у овом питању, треба многе односе свестрано проучити, оценити тежину и значај сваког од њих, обазрети се на постигнуте резултате у другим земљама и тако тражити онако решење, којим ће се у највећој мери задовољити и општи и појединачни интереси. А наћи такво решење није ни мало лака свар. У Србији је у опште породично законодавство занемарено, па се ни о брачном праву, као делу породичног права не води довољно рачуна. Шта више, опажа се једна несумњиво погрешна тенденција, да се безусловно одржи веза између брака и брачног права с једне стране и цркве с друге стране, тако да се брачно право са свим одвоји од опште правне еволуције и веже за црквено право и црквене догме, чија је главна одлика непроменљивост. Тиме се врло штетно и неповољно утиче на породичне односе, јер и то су животни односи, који се стално мењају, трансформишу, нрема општем културном развитку. Место еволуције проповедати стагнацију није никакав напредак, већ само назадак. И зато треба поздравити сваки покушај, да се та тенденција сузбије и да се и брачном праву отвори слободан пролаз у т. зв. модерно право. Такав један покушај преставља и књига Г. Казимировића. Г. Казимировић је у овој студији, која је примљена за докторску тезу на универзитету у Тибингену, расматрао питање о разводу брака и појединим узроцима за развод у српском праву, у вези са руским и немачким правом. У првом делу изнети су неки историски податци из старог српског права, из византиског Дбло, књ. 62. 30