Дело

6 Д Е Л О очију расипала се жива светлост, непомућена ниједним облаком.. Уз пуне образе цветали су јој два божура покретног руменила. Набубрене усне пућиле се, као да су очекивале пољубац. Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења. Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја. Он ће несумњиво привести у дело програм странке: слободу штампе, збора и договора — трудио се студент да скрене правац својих мисли, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну. Главна стаза у парку разређивала се. Шетачи се враћали у град. Између дрвећа хватао се први сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као паучине, која се благо и видљиво померала. Плаве боје просипале се на парк. Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа. Један трамвај шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно. Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању. Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена. Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часова ! Колико пријатних мисли опколило би га као гомила пријатеља! ЈБубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију, весели и шарени, као сватови, и губили се у ноћ преживелих година. Преста брзо да се бори против приказе два женска лица, оба љупка, оба пријатељска. Уосталом, он је у овом тренутку жељкао, једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсуруд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида... да се разведе са самим собом. И као што је себе, још у детињству, прогласио великим човеком, он покуша, у овом тренутку, нешто још чудније. С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, нокуша да од ове две девојке начини једну. Пажљиво је одабирао њихове добре стране, док је брисао са њих све што није лепо, сва што би кварило хармонију идеалне жене. Тако је гледао у врх једног ба-