Дело

228 Д Е Л 0 смелије планове гради за потпун прекрет. Философ је према томе сам учинио оно што је другима забрањено. Држава треба да има садржину надмоћнију и узвишенију од нахођења појединаца, али ту садржину добиће она из мисаоног рада суверене личности. Већ сама ова контрадикција морала је спречити сваки непосредни утицај Платоновог учења о држави. Тек у сасвим другим односима могло се пробити и добити важности оно, што то учење садржи у плодним и драгоценим подстицајима. У уметности међутим био је са Платоном обратан случај, но у питању о држави. Док је код државе употребио неисказани напор, у једној области, где није лежала његова јачина^ дотле пак уметност, која је најближа била природи његовој, није нашла у његовим делима погодног научног израза. Баш онај философ, који је више него ико други био мислилац и уметник, обасуо је уметност тужбама. Против уметности удружиле су се метафизичка и етичка црта његова бића, док је повољна естетичка оцена сасвим недостајала. Као просто подражавање чулног света, као отисак отиска, уметност се највише удаљује од суштаственог бића. Непријатан осећај изазивају шарени и променљиви облици, које нам уметност, нарочито драма,. пружа да их проживимо, пошто нам и наша сопствена улога у животу већ задаје и сувише посла. Непријатне осећаје изазива и непречишћена садржина поезије, којом влада митолошки свет. Непријатно утиче на човека и грозничаво узбуђење осећаја, какво уметност све више и више око себе шири. Отуда настаје тежак сукоб. Све што прети наравственом добру мора да падне и поред личних симпатија. Читаве врсте уметности, као на пример драма, потпуно да се одбацују. Оно што остаје, мора потпуно да се потчини захтевима морала. Али за Платона потчињење уметности не значи никако одбацивање лепога. Од злог стања у човечјем делању води га пут ка лепоти универзума. И као што се у космосу добро братими са лепим, једним строгим и невиним лепим, тако исто и тежња ка истини, рад на науци, добива чисто уметнички облик. Сама наука постаје једно највише и право уметничко дело. Што се тиче пак питања о науци, значајно је да се Платонова наука из основа разликује од модерне науке. Она не тежи ка најмањим елементима, да би везом њиховом саградила стварност, већ на против целокупну разноликост од самог почетка скупља у један поглед. Објашњење полази од великог ка малом, од целине ка делу; синтеза иде пре анализе. Ствари