Дело

ПЛАТОНОВА ФИЛОСОФИЈА ЖИВОТА 229 „укупно опазити", сродности утврдити, то је по Платону главни задатак мислиоца. Стваралачка интуиција преставља његову особену величину. Исто тако Платонова наука не означује, као модерна наука, једно претварање света у царство лаганог стварања; она није сазнање стварности са гледишта постојања, већ она издваја из тока промена једно вечито биће и претвара хаос, који влада у свету појава, у један уређени космос. Обрт ка суштаственом бићу не настаје среством дугог и мучног рада већ једним великим делом. Једним махом може нас духовна снага пренети у свет истине. Наука не познаје овде оне сумње које јој рад у сржи глоћу. И зато она може поуздано водити живот и испунити га веселом извесношћу. Овако схватање сазнања удара нарочитим гласом искључиво на принципијелна питања и цени поједине науке као претходне ступњеве философије. Само математика као наука, која од чулнога води ка ванчулном, налази признања. Свеколико пак занимање са шареном садржином чулног света изгледа ’од незнатне вредности и свако тврђење о томе је само једно више или мање вероватно мишљење. При томе свако објашњење природе потиче од душе, из ње произлази сав покрет и ред у природи. Снажним развијањем таквих идеја Платон јетешко оштетио испитивање у области природних наука. Тиме што је једна мрежа људских појмова опколила стварност и спречила објективно оцењивање ствари у њиховој вези, изгубљени су били за читава столећа они знатни почеци на егзактном испитивању природе које је дала философија пре Сократа. Јачина Платонова дела састоји се у чистој философији појмова, дијалектици која ништа не прима споља и о свом сопственом основу даје јасне податке. Врхунац достиже овако посматрање у поступку са најопштијим супротностима: миром и кретањем, јединством и множином. Начин, како се поједини чланови за себе развијају или упућују на друге, преставља са прегледом далеких редова и скупљањем уједно супротних покрета, са сигурним кретањем у свету невидљивих величина, веселом игром мисли при тешком притиску проблема, једно од најсавршенијих дела грчке покретљивости духовне. Овде је извршено ослобођење мишљења од свега материјалног и једним победним делом засновано самоповерење душевне моћи. Кад Платон назива диалектичку методу