Дело

ЈУГОСЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ И ХАБЗБУРШКА МОНАРХИЈА 235 положај под гувернером кога поставља угарска влада; Босном и Ерцеговином управља, у име Аустрије и Угарске, заједнички министар финансија, и њихов тачан уставан положај још није одређен јер их траже и Аустрија и Угарска; Србија и Црна Гора су две независне српске државе под народним династијама а Стара Србија је данас просто један турски вилајет. Из најстаријих споменика што су „ Важни датуми ]Ош заостали изгледа да су се два словен,, , APBATCKE ИСТОРИЈЕ ска племена Хрвати и Срби око седмога v с до 1849 год. века после Христа доселили на Балканско Полуострво и настанили се у главноме у земљама које данас заузимају. Филолози тврде чак да имена Хрват и Србин имају исти корен и свој аргуменат оснивају на граматичкоме правилу да се „х“ врло често претвара у „с“, и на сродност између „в“ и „б“. Борба између латинске и словенске културе, између традиција Рима и Византије, непрестано се осећала подједнако како у цркви тако и у држави и учинила је да се отуђе та два тако блиска племена, или чак можда једно племе са два имена, која су одавна требала да чине један народ. Последица народне поцепаности је у свима вековима и у свима народима иста: због тога су и Срби и Хрвати лако постали плен страних завојевача. Освајања Карла Великог показала су Хрватима да су се они мало имали да боје Цариграда, и под његовим дегенерисаним наследницима они су се осетили довољно јаки да збаце њихов јарам. У првој половини десетог века жупан Томислав је узео краљевску титулу, признавајући, као и угарски Св. Стеван доцније, сузеренство папино; и најзнатнији од његових наследника, Звонимир, примио је круну, 1076-те године, из руку изасланика папе Гргура VII. Али Звонимирова величина, као и величина Цара Душана, умрла је с њим. Народна се династија угаси, Хрватска огрезне у грађански рат, и 1102-ге године хрватско племство призна угарског краља Коломана за свога владаоца. Под Коломаном још нису били уређени односи између Хрватске и Угарске, али има доста података из којих се може да закључи да су поштоване привилегије и независност Хрватске и да је једина веза између обе краљевине била краљева личност. За читава два века после овога уједињења више угарских владалаца поверавали су својим синовима управу Хрватском. Истина је да је практика засебног крунисања угарског краља као краља Хрват-