Дело

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 253 Да још поновимо главна историјска факта из овога доба. Пре Крумове победе од 811 године, Бугарска је заузимала угао међу доњим Дунавом од Рушчука на Варну, међу дунавским ушћем и Црним Морем. Софију и све земље на југу држали су Византинци. Тек од године 830 до 840 Бугарска је успела да рашири своју политичку власт на Скопску Област, неке делове данашње Србије, један део Македоније. Али у току IX века, као што каже и сам Кондаков, Македонија прелази из руке у руку и тек у почетку X века потпада под власт Бугара. Али у другој половини овога истога X века, године 971 Византинци не само да су истерали Бугаре из Македоније и Скопске Области, него су срушили и само бугарско царство. Звано „бугарскс царство“, царство Самуилово, то је несумњиво царство македонско, које је распространило своју власт крајем X века (989 г.) на све српске земље до Јадранскога Мора1. Али и ово је царство пало 1018 г. Читалац је сам уочио, да је живот македонских Словена био везан политички за Бугарску нешто више од пола века, од почетка X века до 971 године. Сад кад имамо факта пред очима да приступимо реплици. Нек читалац - судија има на уму, да ми засада навлаш говоримо само о македонским Србима и Бугарима, будући дубоко уверени, да Бугари не би могли доказати да су македонски Срби Бугари ни онда, кад би од српско-хрватскога народа остали у животу само македонски Срби. Почнимо реплику мало из даље. Како то да вође бугарских орда наметну тако брзо словенским племенима у Бугарској своју власт? Да ово разумемо, треба знати две ствари: дух ордијских источњачких организација и осуство код Словена организаторскога дара. Овај искључиво ратнички организаторски дар показале су вође монголских и татарских орда у Русији, као и турски организатори непобедних турских ордија. Крум је чист прототип Чингиз-Хана, а његово царовање над бугарским словенским племенима исто је што и господарење Батија над руским племенима. Прва бугарска држава то је несумњиво прототип Златне Орде Батија и оне турске царевине која је своје границе ширила до Беча. Разлика је у политици првих бугарских владалаца и турских, татарских и монголских само та, што се они нису могли ослонити само на своје бугарске орде, јер их је било мало, па су се старали да се прилагоде 1 Ст. Станојевић, Историја Српскога Народа, с. 56,