Дело

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 261 неразумно трпа у бугарску народносну књижевност. Ми ово тек напомињемо, јер ко би могао пресушити море грубих и неразумних погрешака наших слависта, који су већином страсни политичари и своје мршаве теорије навијају према својим политичким симпатијама1. Има једна ствар коју ми не можемо опростити академику Кондакову. Не можемо му опростити због тога, што он као археолог није смео тврдити оно што тврди на 52 страни своје „Македоније". Од оваквога неоснованога тврђења требало га је да уздржи оно што он сам констатује. Он каже, да је МихаилоБорис (852—888) први бугарски „кнез европскога типа“, а за његово кнезовање веже рад Ћирила Философа (рођ. 827 ум. 869) и његова брата Методија (| 885). Додајте овоме историјски факт, да је тај исти „први бугарски кнез европскога типа“ примио хришћанство 864. године, само три године пре смрти Ћирилове, и онда зар не изгледа невероватно, да један уман човек, као што је академик Кондаков, тврди, да је овај просветни рад византијских мисионара био дело бугарскога народнога порекла! Ми смо већ видели колико је цар Самуило који с пуним правом може да се назове словенско-хришћанским царем, био далеко да буде владалац „европскога типа“, а какав је тек морао изгледати Борис! (Наставмће се) Марко П. Цемовић. 1 И академик Кондаков није избегао овај општи грех. Заведен славистиком на погрешан пут третирања историске етнографије македонских Срба у корист бугарских претензија, он политичке симпатије поклања Србима. „Нарушавајући и сваки историјски и најобичнији здрави смисао, вели он, Бугарска очевидно тежи да подели Македонију са Аустријом и да уништи Србију и гиме као да, преко и изнад глава свога словенскога становништва, васпостави у својим недрима тежње оних див.ђих номада, које природа може занети да ступе у у савез с Мађарима.“ МакедонЈн, с. 296—297.