Дело

260 Д Е Л 0 ми је дсшуштено употребити оштрију реч на адресу свију слависта, цинички се смејати истини у лице. Лако је опростити уваженом руском археологу, кад наш Ст. Новаковић, кад говори о „бугарством царству" на основу оваквих тачних докумената, не види да пред собом има чисто српско царство са центром у Охриду! Ми ово затварање очију пред јавним доказима не можемо да разумемо. Наше се мишљење може поколебати само каквим новим историјским подацима, који би доказали да нема Срба на Балканском Полуострву. Нашега читаоца, с којим смо се, надамо се, сродили на светлом пу^у истине, молимо само да обрати пажњу на границе ове „бугарске" државе и „бугарске" цркве и да се сам увери, да оне према правој Бугарској скоро одговарају садашњим етнографским границама између српскога и бугарскога народа. Ово што рекосмо нити је историјска случајност, нити је пак последица каквога одређенога плана; ово је природна последица општега тока историјских догађаја. Да се и овде тачно и јасна разумемо. Нарочито молимо српске историчаре да нас добро разумеју. Ми смо раније доказали, да су словенска племена на Балканском Полуострву у IX веку чинила један народ. Да се власт бугарских царева на словенским племенима није раздвојила 971 године на две половине, на македонско-словенску или српску и словенско-бугарску, него да је то остала једна држава са проширеним границама за време Самуила, ми не бисмо имали сада на Балканском Полуострву два народа, српски и бугарски, него један. По свему изгледа, да би туђинско, политичко име „Бугарин“ победило сва племенска имена, па и име „Србин“, као што је случај са туђинским именом „Рус“ код северних или руских словенских племена. Али, византијски успех од год. 971, кад су бугарске орде принуђене биле да се врате на исток, у Бугарску, положио је темељ поделе Југословена на две народности, српску и бугарску. Од тада су словенска племена у Бугарској коначно одвојена, политички и црквено-културни, од осталих словенских племена на Балканском Полуострву; од тада наступа коначни мирни процес претапања Бугара у Словене; од тада почиње да се ствара нова, словенско-бугарска народност. Да напоменемо, из обзира према слабима, да ми познајемо бедну науку која се зове славистика, а која, на извесним дијалектичким особинама појединих преписача, понавља исту погрешку, коју чине историци, па књижевни рад бугарских Словена